(prevod teksta sa videa) 

Advent je, i dusu mi greju ljubav i secanja.
I shvatim ponovo, mozda hiljaditi put,
da ziveti lepo, cesto je premalo.

Voleti recima i delima, verovati, nadati se, neprekidno.
Hraniti ga treba, osmehom, zagrljajem,
da uspomena bude savrsena.

Sad cu poleteti u mislima u proslost,
U detinje JA, ..ponovo.
Vidim, ..kako moja baka pored peci,
mi masira promrzle prste na nogama.
Sipa mi caj od lipe u solju-
"Popij ovo! Nece ti biti vise hladno"
Zaista sam se ugrejao,
..a ja sam mislio da je to od caja.

Danas vec znam, ona me ugrejala,
njen zagrljaj, ljubav, briga, od toga me preplavio,
i telo i dusu, taj  DOBAR osecaj.
To mi je dalo taj osecaj srece, koji me i danas
pronadje, kada odlutam u proslost.
, ..ovako za vreme adventa,
to sto nije tu, vraca me u prosla vremena.

Secam se divnih mirisa u kuhinji,
medenjaci, i strudle s makom.
Lice joj bilo rumeno od uzbudjenja,
kad me pustila u sobu,
 ..zvonila je, kuckajuci ivice staklene case:
" Hej, tu je andjelcic, pojavio se!"

Trcali smo svi oko jelke,
gledali sa ocima cudjenja, neizmerno se radovali.
Taj osecaj srece, svake godine za Bozic,
predam mojoj deci.
Vec smo puno puta proveli sveti praznik, Bozic, bez nje,
Ali u mojoj dusi se jos uvek smesi, grleci nas.

Jer, Bozic od toga bude jos lepsi,
sto u svetlu sveca se secamo nje.

I znam, od gore, i ona to gleda:
Jel da da volimo svakog?
Neka bude lepih reci za svakoga!
Za svakoga nek bude ruke koje miluju i grle!

Sjaj topline, ociju koji se smese,
neka svakome upali svetla.

Neka muzika poleti iz decijeg smeha,
neka toplina preplavi nase duse!
Ljubav kojoj nas je ona naucila,
...da damo svima...