I.

Već kod drugog susreta smo se ovo dete i ja malo zbližili. Činilo mi se, kao da se već dugo poznajemo. Šta više stvorio se jedan odnos koji je bio veoma blizak i tesan, što osećaju samo stari drugari.

Upitala sam ga, kako bi mu više odgovaralo, da mu postavljam pitanja ili da mu dozvolim da on priča. Posle malo razmišljanja odgovorio mi je. Da bi voleo da ga ja pitam.

Aryana: Kako se zoveš ovde na zemlji? David: David

A: Imaš i drugo ime?

D:Sada nemam. Imao sam bezbroj imena, ali sada imam samo ovo.

A: Kako bi voleo da te zovem? D: David.

A: Zašto?

D: Jer je to moje trenutno ime.

A: Na početku si rekao da dolaziš sa druge planete, preko reinkarnacije. Da li znaš kako se  zove planeta?

D: Zove se Inuak i blizu je Oriona. A: I stanovnici se isto zovu, Inuak? D: Ne, zovu se Inuaki.

A: Dakle ti si Inuaki?

D: Bio sam Inuaki , sada sam Zemljanin. A: Kakva ti je bivša planeta?

D: Lepša je od Zemlje.

A: Jel isto tako izgleda?

D: Skoro. Ima vode na njoj, planine, ravnice, ali je rastinje  drugačije.  Drveće  ima  uglavnom  isti  oblik

,sličnu  boju  kao  srebro  na  zemlji,  samo  je  malo svetlije.

A:Imate li godišnja doba?

D: Da, ali nisu takva kao na zemlji. Tamo nikada nije zima, ne postoji sneg. Samo kiša. Lišće ne opada sa drveća. Nema ni vrućine, kao što je tu leti.

A: Imate li mora i okeane?

D:  Da,  mora  nazivamo  avata,  dok  okeane  surim. Imamo i ribe, samo im je boja drugačija. U stvari sve

je drugačije boje.

A:Kakva im je boja?

D: Drugačija, ne znam kako da kažem, boje su istih nijansi, samo su malo svetlije. Crvena nije tako jarka

kao ovde, kao da je crveno-bela.

A:Ružičasta?

D:Ne, manje je crvena, kao da je dodato malo bele boje.

A: Kakvi su Inuaki , jesu li ljudskog oblika?

D: Ne, Inuaki su jako slični gušterima ali i ljudskim bićima.

A: Dakle gmizavci su?

D: Ne, nisu gmizavci, oni su Inuaki.

A: Možeš li da opišeš kako izgleda jedan?

D: Visoki su kao tvoja polica za knjige (oko 2m) stoje na dve noge, imaju dve ruke, kao i mi samo sa tri

prsta.  Slično  hodaju,  razlika  je  samo  u  tome  što imaju debeo i moćan rep. Koža im je bela dok su im

oči ljubičasto zlatne. Govore kao mi.  A: Šta podrazumevaš pod tim: kao mi?

D:  Telepatski,  kažu  nešto  u  mislima  i  ostali  to

razumeju.

A: To je poruka, kao što i ti dobijaš? D: Da, naravno.

A: Imaju li zube?

D: Da

A: Čime se hrane ovi Inuaki?

D:  Jedu  kao  i  mi,  ali  ne  i  meso.  Hrane  se  kao vegetarijanci  kod  nas,  zelenišem  i  voćem,  kao  i

semenkama.

A: Ove biljke se gaje na sličan način kao kod nas? D: Slično, ali ne traje tako dugo.

A: Kako to misliš?

D: Kada zasadiš seme u zemlju, dodaš malo vode i pomisliš koliko brzo treba da da rezultate i desiće se kada si ti odredio.

A: Ako želim da imam jabuku sutra, mogu da je uberem sa drveta?

D: Ne baš tako brzo. Najkraće vreme je : dva okreta. A: Kakva okreta?

D: Okret planete koji je jednak sa vaših 5 dana.

D: Da, ako nisi razmišljao na vreme, tada možeš da zatražiš  od  bilo  koga  da  ti  da  hranu.  Svako  je

raspoložen da ti pomogne, ali to se ne dešava baš

često.

A: I kako se dešava ovo čudo? Kako uspevaju Inuaki da dobiju sve što požele? Jeli planeta odgovorna za

to?

D: U nekom smislu da. Tamo je tlo malo drugačije nego što je tu. U svakom slučaju jako je čisto. Ali

nemoj misliti da je to dovoljno. Namera je važna.

Zamoliš Matrix i stvar se ostvaruje, ako imaš potrebe za tim. Oni samo to mole za čim imaju potrebe. Ništa

više od toga. Sve je sveže, nema smisla da hranu

držiš u zamrzivaču, kada možeš bilo kada da je ubereš. Nema smisla ni to, da tražiš više nego što ti je potrebno, jer i to znači gubitak i to se Matrixu ne sviña.

A: Kakav je postupak? Zakopaš seme i zamoliš da iznikne?

D: Nekako tako. Zakopaš seme u zemlju, poliješ ga

vodom, ozračiš svetlošću i ljubavlju, i pomisliš, da se poveže sa uopštenim Matrixom od kojeg dobije potrebne informacije za razvoj za toliko dana koliko si ti odredio. Tada se unutrašnjost ispuni svetlošću iz koje iznikne jedna tanka nit, koja se povezuje sa Matrixom i tako započinje proces.

A: Kada oberete voće i povrće, šta se dešava sa ostalim delovima biljke?

D: Ona dalje živi, ali sledeći plodovi voća i zeleniša služe samo kao seme ili je jednostavno puste da se

osuši i zatim je zamole da se brzo raspadne na one elemente iz koje je i stvorena, kako bi na planeti ostala ravnoteža.

A: Kako da razumem da kod vas nema ñubreta?

D: Ne baš. Oni nemaju ñubreta, jer nemaju materijal za pakovanje i druga pomoćna sredstva. Ako treba

nešto da bace, odnesu to na odreñeno mesto, gde

Inuaki pomažu da se rastvori na elementarne delove.Zato  kod  nas  nema  ñubreta  na  gomili  ili

razbacanih stvari.

A: Dobro, ali ako neko ne odnese na odreñeno mesto to što želi da baci, ako ga jednostavno izbaci na put?

D: Što bi učinio tako nešto? Ja još nisam čuo da je to neko učinio. To je nelogično.

A: Imate li vi automobile i druga prevozna sredstva? D: Da, ali su jedne vrste. Van planeta saobraćamo

letećim tanjirima, kako ih čovečanstvo naziva. Na Inuaki koristimo iste tipove vozila, samo su mnogo manja.

A: Kakvo gorivo se upotrebljava?

D: Nema goriva. To su kao stalno pokretna vozila. Funkcionišu  do  beskraja,  bez  pogonskog  goriva.

Sadrže  neke  ploče  smeštene  jedna  iznad  druge,

koje su magneti raznog polariteta, koji stvaraju jedno energetsko polje, koje se na zemlji naziva Merkaba. Snagom misli aktiviraju se dva tetraedra, na čijoj sredini su magneti. Polja magneta primaju tetraedri, koji zatim počinju da se okreću, stvaraju takvo polje snage, koje omogućava da se prevozno sredstvo kreće. Promenom polariteta vozilo se može podizati i spuštati, dok se sa promenom ugla menja kretanje levo ili desno. To se postiže nekim šlemom koji se stavlja na glavu i u neposrednoj vezi je sa srcem prevoznog sredstva.

A: Na neki način, upravlja se i kreće snagom misli? D:  Da  pomoću  misli,  ali  bez  magneta  to  ne  bi funkcionisalo.

A: Od čega su izgrañeni brodovi?

D: Od neke vrste metala, koji postoji i tu na zemlji. To  je  u  stvari  legura  pet  metala.  Ovu  mešavinu

prave   nekim   svetlosnim   zracima.   Ovi   zraci   se

stvaraju pomoću velikih kristala. A: Ima li svako takav brod?

D: Samo tada kada ima potrebe za tim.

A: Kada uzmeš brod, jel on onda tvoje vlasništvo?

D: Ne, brodovi su svačiji. Kada više nemaš potrebe za njim vratiš ga na mesto odakle si uzeo. Nema

nikakvog smisla zadržavati ga, jer svako može da ga

uzme kad god mu zatreba.

A: Da li se za to plaća, postoji li uopšte novac kao platežno sredstvo?

D: Ne, tamo nema novca, jer nemaš šta da radiš sa njim.  Svako  radi  onda  kada  treba,  kada  pomaže

nekome.  Jer  kada  zamole  imaju  sve  što  im  je potrebno.

A: Imate li voñe?

D: Da, postoje u nekom obliku. Posle svake 260-te rotacije planete menja se voña i dvanaest članova veća. To liči na vaše izbore ovde, ali niko ne može biti izabran nikada više, sve dok svaki stanovnik ne bude voña. Koga smo jednom izabrali taj nikad više ne može biti biran. Nikako ne možeš ponovo da postaneš voña dok nemaš bar 5200 rotacija planete. A: Mislim da je to dobra stvar!

D: Da, jer svako je optimista i spreman na žrtvovanje i kada želiš  da sve bude dobro,  naravno to se i

ostvaruje.

A: Imate li vi dece?

D: Da, ali sistem je sasvim drugačiji. Kada se utvrdi da ima potrebe za novim naraštajem, traže se takvi, koji žele da imaju dece i oni će zatim začeti naslednika, koji odrasta na specijalnom mestu, koje je optimalno zamišljeno, da bi razvoj deteta bio savršen. To je kao jedan dečiji dom, sa tom razlikom, što im je tu sve obezbeñeno. Nauče istoriju planete, ponašanje, meditaciju, telepatiju, gajenje biljaka, tehniku i mnogo toga. Profesori su uvek najiskusniji, najstariji Inuaki. Deca mogu da se nañu sa roditeljima kada god požele kao i obratno. Jer su stalno u telepatskoj vezi, tako da odvojenost ne stvara probleme. Tamo razdaljine ne predstavljaju problem.

A: Naslednici se rañaju živi ili se izlegu iz jaja?

D: Živi, ali u stvarnosti se ne rañaju, jer se kao embrioni začinju i razvijaju na specijalnom mestu. Roditelji odlaze na to mesto i ostavljaju svoj materijal za oplodnju, koji se zatim razvija pod  nadzorom. Zato se oni nikada ne razbole, ne postoji nikakav genetski poremećaj.

A: Da li potomci nasledjuju kuće, vrednosti, da li stvari mogu da se naslede?

D: Ako želiš, ali to nema smisla, svako ko je postao

odraslo biće, dobija pomoć da stvori sve što mu je potrebno.   Nema   potrebe   da   dobiješ   nešto   od

nekoga, ako ti možeš da dobiješ sve što poželiš.

A: Dobro, ali ako imaš porodični nakit? Postoji li uopšte tako nešto?

D: Ne, to je nepotrebno. Imamo i mi zlato, ali se to

koristi za izgradnju brodova i za pravljenje raznih legura. Nema nikakvog smisla da stavljaš zlato ili neki drugi metal na sebe, jer to izaziva poremećaj energetskog polja.

A: Kod nas se to visoko ceni.

D: Da, jer je to kod vas statusno pitanje, neka vrsta društvenog položaja, dok kod nas ne možeš biti nešto drugo nego što si, jer svi znaju ko stoji nasuprot tebe, šta znaš da radiš i za šta si sposoban.

A: Jesam li dobro razumela, svi ste na istom nivou? D: Ne, jer su iskustva različita, i tamo postoje Inuaki

koji raspolažu različitim sposobnostima, nadarenošću.  Neki  se  razumeju  u grañevinarstvo,

drugi u biljke, dok su neki učitelji. To ne znači da ostali ne poznaju ove poslove. Tamo se sve mora naučiti  i  kada  si  dobio  sve  informacije  tada  se

odlučuješ za šta si zainteresovan i sposoban.

A: Da li se život odvija u parovima? Bračni drugovi? Različiti polovi?

D: Da, postoje različiti polovi, koji mogu da žive u

parovima ali ne tako kao ovde. Tamo te ništa ne obavezuje da ostaneš, ako ne želiš. Bilo kada da

ostaneš sam, možeš da tražiš sebi partnera. Deca

mogu da ostanu zajedno sa roditeljima, ako tako žele kada odrastu, ali se to ne dešava. Dozvoljeno je, ali se to ne dešava, jer niko ne oseća potrebu za tim. Tamo su svi drugovi.

A: Organizuju li proslave i zabave kao kod nas?

D: Mogu da se nañu bilo kad, kad god požele, ali nisam video slične stvari kao ovde.

A: Ali ako se neko posvaña sa komšijom?

D: Tako nešto ne postoji. Nikada nisam čuo da se tako nešto desilo. Ako i postoji neko razmimoilaženje tada se sazove savet i upita se Knjiga Zakona, ali se već jako davno to nije desilo.

A: Šta je Knjiga Zakona?

D: Jedan ogroman kristal, u koji su naši preci uklesali   pravila.   U   suštini   to   su   opšta   pravila

ponašanja. Kada imaš neki problem, položiš ruku na kristal i on pošalje odgovor u tvoju glavu dajući ti

tako rešenje u skladu sa zakonima. A: Kako to pošalje u tvoju glavu?

D: Ne znam tačno kako, jer nikada nisam to radio. Tako sam razumeo, da se javljaju neke slike, koje ti pokazuju šta treba da radiš.

A: I pridržavaju se toga? D: Naravno!

A: Dobro, ali ako neko kaže, da on ne želi to, on bi

nešto drugo da uradi jer nije zadovoljan odgovorom! D:  Ne  može.  Kako  da  ne  uradi  to  što  je  video? Svako se pridržava pravila.

A: Dobro, ali predpostavimo da neće, jer je on odlučio da ubije taj entitet, koji mu je pričinio štetu.

D: Smeje se naglas. To je nemoguće. Ubiti nekoga, to   je   kao   da   ubiješ   sebe.   Jer   ubistvo   stvara

pretumbacije u Matrixu, okreće se i vraća tebi. Tako nešto se nije desilo još od pamtiveka. Možda je u dalekoj  prošlosti  postojalo  tako  nešto,  ali  sada  je

nemoguće, oni su to davno prevazišli. Ne znam kako da ti objasnim, ali oni ne znaju da učine zlo. Ne

poznaju te stvari. Jednostavno ne postoji tako nešto. Sećam se, kada sam saznao, da postoje takve misli, to mi se učinilo kao aberacija. (zabluda prim. prev.)

A: Ali su postojale?

D: Da, ali jako davno. Učili smo o tim stvarima, ali to danas ne postoji.

A: Možeš to da mi prevedeš na zemaljske godine?

D: (Posle malog razmišljanja) Možda oko 500.000 godina.

A: Dakle vi već 500.000 godina živite u savršenoj

simbiozi? (zajednički život prim.prev.)

D: Ne, manje, ali u početku je bilo teško, dok se nismo rastali.

A: Od čega ste se rastali?

D: Da nastavimo razgovor sledećom prilikom. A: Dobro.

Oprostila  sam  se  od  Davida   i  pokušavam  da

razumem to što mi je rekao. Vraćajući se, shvatam, da sam trebala da mu postavljam druga pitanja. Sa mnogo više informacija, tačnije sročena, meñutim nove informacije su me toliko zbunile, da sam izgubila pažnju. Tako sam odlučila da spremim beleške sebi o nekim detaljima o kojima sam mislila da treba da ga pitam.