U vreme kad je putnik upražnjavao zen-budističku meditaciju, učitelj je, u jednom trenutku, otišao u jedan ćošak odaje u kojoj su se

učenici okupljali i vratio se sa bambusovim prutom.

Pojedini učenici - oni koji nisu uspevali da se dovoljno usredsrede - podizali su ruku: učitelj im je prilazio, i udarao ih po tri puta u svako rame.

Prvog dana to je izgledalo srednjovekovno besmisleno. Ali kasnije, putnik je uvideo da je vrlo često neophodno preneti duhovni bol na fizički plan, da bismo uočili zlo koje taj bol prouzrokuje. Na putu za Santjago naučio je jednu vežbu koja se sastojala u tome da zarije nokat kažiprsta u palac kad god pomisli nešto što bi mu moglo nauditi.

Strašne posledice negativnih misli uviđamo tek kasnije. Ali ako omogućimo mislima da se ispolje na fizičkom planu, posredstvom bola, shvatamo zlo koje one izazivaju. I uspevamo na kraju da ih izbegnemo.