ALEKSANDAR  LOVEN

BIOENERGETIKA

Mojim        roditeljima

koji  su  se   posvetili   meni   i   omogućil mi  da  se  suočim  sa   konfliktima  u   svo joj   ličnosti   i   da   ih   proradim.

I.  OD RAJHA DO BIOENERGETIKE

Tri     vrste     duše,     tri   molitve:

Luk     sam    u     tvojim    rukama,      Gospode. Zapinji   me    da   ne            bih   istrulio.

Ne      zapinji     me     previše,      Gospode, slomiću            se.

Zapni     me      previše,      Gospode, nije    važno   što   ću   se    slomiti.

Nikos   Kazancakis,   Izveštaj   Greku

Rajhovska      terapija,      1940—1945.

Bioenergetika se zasniva na rad u Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). On,j e bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sre o sa m ga 1940.  godin e  u  Novoj  školi  za socijalna   istraživanja   u   Njujorku,   gd e   je   držao    tečaj o  analizi   karaktera .   Zaintrigira o   me   je   opis   tog   tečaja u katalogu, u kom e je pomenu t funkcionalni identitet karakter a ličnosti sa njenim telesnim  stavo m  ili  mi ­ šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na ce- lokupni sklop hroničn e  mišićne  napetosti  u  telu.  Taj sklop je definisan  ka o  oklop,  je r  služi  čoveku  ka o  zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih  iskustava.   Oklop štiti čoveka od opasnih  impuls a  kak o  unuta r  sam e  lič­ nosti  tak o  i  od napad a  drugi h  ljudi.

Pr e  nego  što   sam   sreo   Rajh a   nekoliko   godina   sa m se bavio odnosom tela i uma . To interesovanje je pro - izašlo iz mo g ličnog iskustv a sa fizičkim aktivnostima , sportom i gimnastikom . Dok  sa m tridesetih  godina bio instrukto r za fiskultur u u  nekoliko  dečijih  letovališta došao sa m do zaključka da redova n progra m fizičke aktivnosti   poboljšava   ne   samo   moje   fizičko   zdravlje već takođ e ima pozitivan efekat na  moje  mentaln o  sta ­ nje. U  tok u  svog  traganj a  razmišljao  sa m  o  idejam a Emila   Zak-Dalkroz a   (Emile   Jacques-Dalcroze),   nazva ­ ni m Euritmika ,  o  koncept u  mišićne  relaksacije  Edmun - da  Džekobsona  (Edmun d  Jacobson)  i  o  jogi.   Mad a  me te  studije  nisu  potpun o  zadovoljile,   potvrdil e   su   ono što sam snažno osećao, naime , da se kroz ra d  sa  telom može  uticati n a  mentaln e  stavove  ljudi.

Raj h j e  već  prvi m  predavanje m  zaplenio  moju  paž ­ nju.   Započeo   je   tečaj   diskusijom   o   problem u   histerija.

Istaka o   je   da   psihoanaliza   može   da   objasni   istorijski fakto r  ko d  histeričnog  konverzivnog   sindroma.   Pokazao je   da   je   taj   fakto r   seksualn a   traum a   koju   je   osoba doživela   u   rano m   detinjstvu,   a   koja  je  u   kasniji m  go ­ dinam a   potpun o   potisnut a   i   zaboravljena.   Potiskivanje i   pretvaranj e   potisnuti h   ideja   i   osećanja   u   simptom e čini  dinamsk i   fakto r  bolesti.   Mad a  su  pojmovi   potiski­ vanj a   i   konverzije   u   ono   vrem e   bili   dobro   zasnovani principi   psihoanalitičke   teorije,   proces             kojim                se     po ­ tisnut a  ideja  pretvar a  u   fizički  simpto m  nije  bio  uopšte shvaćen.  Rajh  je  smatra o   da  psihoanalitičkoj  teoriji  ne­ dostaje   razumevanj e   faktor a   vremena .   „Zašto   se",   pi ­ tao  se  Rajh,   „simptom  razvija  baš  tad a  kad a  se  razvija a  ne  ranij e  ili   kasnije? "   Da  bi   se  dobio  odgovor  na  to pitanje,  mor a  se  znati  št a  se  dešavalo  u  životu  tog  pa ­ cijenta   u   međuvremenu ,    kaka v   je   bio   njegov   odnos prem a   seksualnim   osećanjima   toko m   tog  perioda ?   Rajh je   verova o  da  se   potiskivanje   prvobitn e  traum e   održava prigušivanjem                           seksualnih     osećanja.    To     priguši    van     je izgrađuje   predispoziciju   za  histerični   simptom ,  koji   po ­ činje  da   se  ispoljava   tek   ka o   posledica   nekog   kasnijeg seksualnog  doživljaja.  Za   Rajha  se  prav a  neuroz a  stva ­ r a  gušenje m   seksualnog   osećanja.   zajedno   s a   karakte ­ rističnim   stavom   koji   to   prati :   simptom   je   sam o   nje­ govo   otvoreno   ispoljavanje.   Razmatranj e   tog   element a

—       naime, ponašanj a i stav a  pacijenta  prema,  seksual­ nosti — uvelo je  „ekonomski "  faktor  u  problem  neuro ­ za. Izraz „ekonomski " odnosi se na snage koje predod - ređuj u   osobu   za   razvijanje   neurotski h   simptoma .

Rajhova   pronicljivost   je   ostavila   snažan     utisak      na mene .   Pošto   sa m   pročita o   mnog e   Frojdov e   knjige,   u glavnim   crtama    sam   bio   upozna t   sa   psihoanalitičkim stavovima,   ali   se   nisam   sećao   da   se   o   to m   faktor u diskutovalo.   Osećao   sa m   da   me   je   Rajh   uveo   u   no v način   poimanja   ljudskih    problem a   i    odma h   sa m   bio oduševljen.   Kak o  je  Rajh   razrađiva o  svoje  ideje  toko m tečaja,   men i  je  postepeno   bivalo  jasnije   pun o  značenje tog  novog  pristupa .   Shvati o  sam   da  je   ekonomski   fak­ to r  bio  važan  ključ  za  razumevanj e  ličnosti,  za  to  kak o osoba   upravlj a   svojom   seksualno m   energijom   ili   ener ­ gijom   u   celini.   Koliko   energij e   čovek   ima   i   koliko   je koristi    u   seksualnoj   aktivnosti ?   Covekova   energetsk a ekonomija  ili  seksualna  ekonomija  odnosi  se  na  to  kak o on  održava   ravnotežu   između   punjenja   i   pražnjenja   ili između  seksualnog  uzbuđenj a  i   seksualnog  rasterećenja.

Sam o kad a je ta ekonomija  ili  ravnoteža  poremećena, razvija se histerični konverzivn i simptom. Mišićno oklo- pljavanje, ili hroničn a  mišićna  tenzija,  služe  za  održa­ vanje  te  ekonomije  u  ravnoteži,   vezujući   energiju   koja se ne  može rasteretiti .

Što je  Rajh više   razvijao   svoja  razmišljanja  i  opaža ­ nja, to je moje interesovanj e više raslo. Razlika između zdrave i neurotsk e seksualne ekonomij e  nije  bila  u  pita ­ nju ravnoteže. U to vrem e Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetsko j  ekonomiji :  međutim ,  ti izrazi su po njegovom mišljenju  bili  istoznačni.  Neurot - ska  osoba  održava  ravnotežu  vezujući  energiju  u  mi ­ šićne  tenzije  i  ograničavajući  svoje  seksualn o   uzbuđe ­ nje. Zdrav a osoba  nem a  tih  ograničavanja,  njena  ener ­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je.  Stoga  je  sva njena energija dostupn a seksualno m zadovoljstvu ili bilo kojem  drugo m  kreativno m  izražavanju.  Njena   energet ­ ska  ekonomija  funkcioniše  na  visokom   nivou.   Nizak nivo   energetsk e   ekonomije   je   karakteristik a    većine ljudi i  ona  je  odgovorna  za  tendenciju  ka  depresiji  koja je  endemsk a  u našo j  kulturi 1 .

Mada  je   Rajh   svoje   ideje  predstavio   jasn o   i   logično, j a  sam  ostao  mal o  skeptičan  toko m  prv e  polovine  te ­ čaja.  Taka v  stav ,   t o   sa m   već   ranij e   znao,   tipičan   j e za  mene .  Tom e   duguje m   veliki   deo   svoje   sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima .  Moj  skepticizam prem a Rajh u je bio usmere n ka njegovom očiglednom prenaglašavanj u uloge seksa  u  emocionalnim  proble ­ mima . Seks nije  potpuni  odgovor,  mislio  sam.  Onda . iznenada,  moj  skepticizam  je  iščezao  a   da,  toga   nisam bio ni svestan. U  nastavk u  tečaja  osećao  sa m  da  sam potpun o   ubeđe n   u   valjanost   Rajhovog   stava.

Razlog  za  tu  promen u   mi   je   postao   jasa n   otprilike dv e   godine   kasnije,   pošto   sa m   kratk o    vrem e   proveo n a  terapiji  kod  Rajha .  Prisetio  sa m  s e   d a   nisa m   d o kraj a pročitao jedn u od knjiga preporučeni h  za  Rajhov tečaj, Frojdov a Trt eseja o seksualnosti. Stigao  sa m  do polovine  drugo g   eseja,   nazvano g   Infantilna   seksualnost, kad a sa m presta o da čitam. Tad a  sam  shvati o  da  je  taj esej dotaka o moju nesvesnu želju u vezi sopstvene  in ­ fantilne  seksualnosti,  i  pošto  sa m  bio  nepripremlje n  da

'  A.   Lowen ,   Depression   and   the   Body.    (N.   Y.   Caward,   McCann

&  Geoghegan,  Inc.  1972).

se suočim sa  to m  željom,  moj  skepticizam  u  vezi  važ­ nosti  seksualnosti  nije  se   više  mogao  održavati.

Rajhov tečaj  o  analizi  karakter a  završio  se  januar a 1941. godine. U periodu između završetk a  tečaja  i  po ­ četka moje terapij e ostao sa m u kontakt u sa njim. Prisustvovao  sa m  mnogi m  sastancima   u   njegovoj   kući na Fores t Hilu, gd e smo diskutovali o socijalnim im ­ plikacijama njegovog pojm a seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u progra m  usta ­ nove mentalno g zdravlja. Raj h je u  Evropi  bio  pionir  na tom polju. (Taj aspekt  njegovog rad a i moj odnos  prem a Lome  biće  potpunij e  izložen  u  naredno j  knjizi  o   Raj - hu.) l a

Započeo sa m terapij u sa Rajnom u  proleće  1942.  go ­ dine. Tokom prethodn e godine bio sa m čest  posetilac Rajhove laboratorije.  O n  m i  j e  pokazivao  nek e  radov e koje je vršio na biološkim  preparatim a  i  kancerozno m tkivu. Jednog a dan a mi reče : „Loven. ako  si  zaintere - sovan  za  ovaj   posao,  postoji  samo  jeda n  način  da  uđe š u  njega,  a  to  je  da  ideš  na   terapiju" .   Njegove  reci   su me  trgle,  je r   nisa m   razmišljao   o   to m   potezu.   Reka o sa m mu : „Zainteresovan sam,  ali  ono  što  ja.  u  stvari, hoću jeste da postane m slavan" . Rajh  je  to  shvati o ozbiljno,  je r  je  odgovorio:  „J a  ću  te  napravit i   slav­ nim". Tokom godina smatra o sam te Rajhove reči pro ­ ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebn o da pre - vaziđem  otpor  i   upusti m  se  u  svoje  životno  delo.

Moja prv a terapijska  seansa  sa  Rajhom  bila  je  do ­ življaj koji nikad a  neću  zaboraviti.  Došao  sa m  sa  naiv ­ no m  pretpostavko m  da  je  sa  mno m  sve   u   redu .   Tre ­ balo je da to bud e čista trening-analiza .  Legao  sam  na kreve t u gaćicama za kupanje . Rajh nije koristio  kauč . pošto  je  to  bila   terapija   orijentisana   na   telo.   Rečeno mi je da savijem kolena, da se  opustim  i  da  dišem otvorenih  usta  i   opušten e  vilice.  Sledio  sa m  instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti.  Posle  nekog  vremen a Rajh reče : „Loven. ne dišeš". Odgovorih : „Naravn o da dišem,  inače  bih  bio  mrtav" .  Onda  on  primeti :  „Grudn i

'a  Od  1075.  kada  je   napisana   Đioenergetika,   do   danas   A.   Loven nije   napisao   takvu   knjigu.   Naikompletnija   studija   o   životu   i   radu

V.  Rajna,  iz  koje   se   mož e   videti   i   mesto   bioenergelike   u   odnosu na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury  on  Earth,  a biography  of  Wilhelm  Reich,  st.  Martin's  Press/Marek.  Ne w   York. 1983.  (Prim  prev.).

koš ti se ne kreće,  pipni  moj  grudn i  koš".  Stavio  sam ruk u na  njegov  grudn i  koš  i  primeti o  da  se  diže  i spušta  sa  svaki m  udahom .  Moj   očigledno  to  nij e  radio.

Legao sam  ponov o  i  nastavio  disanje.  Ovoga  put a  mi se grudn i koš  dizao  i  spuštao  sa  svakim  udahom .  Ništa se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako  i  duboko . Malo   zatim   Rajh   reče :    „Loven,   zabaci    glavu   unaza d i  otvori  širom  oči".  Uradio  sa m  što  mi   je   reka o   i.. . krik  sc  razlegao  kroz  moje  grlo.  Bio  je  lep  prolećni  da n i prozori prem a ulici su bili  otvoreni.  Da  bi  izbegao nezgode  sa  susedima,  dokto r  Rajh  je   tražio   da   ispra ­ vim  glavu,  što  je  prekinul o  vrisak.  Nastavio  sam   du ­ boko  disanje.  Čudno ,  vrisak  me  nije  uznemirio.  Nisam bio emocionalno povezan sa tim . Nisam osećao nikaka v strah. Posle toga  sam  još  malo  disao.  Dokto r  Rajh  je tražio   da   ponovim   proceduru :    zabacim   glavu   unazad i širom otvorim  oči.  Opet  se  oteo  vrisak.  Sad a  se  kole­ ba m  da  kažem  da   sa m   vrištao,   jer  tad a   nije   izgledalo da to ja radim . Vrisa k mi se desio. Opet  nisam  bio  u dodiru  sa  tim ,   ali   sa m   napusti o   seansu   sa   osećanjem da  sa  mno m  nije  ba š  sve  onoliko  u  redu  koliko  sa m mislio.  Bilo  je  stvari  (slika,  emocija)  u   mojoj   ličnosti koje su bile  skriven e  od  nesvesnog  i  tad a  sam  znao  da će se one  opet  pojaviti.

U  to  vrem e  Rajh  je  svoju  terapiju  nazivao  vegeta ­ tivno m analizom karaktera . Analiza karakter a  bila  j e njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitičari. Vegetativn o se odnosi na mobilizaciju  osećanja  kroz  disanje  i  drug e  telesne   teh ­ nik e koje aktiviraj u vegetativn e centr e (ganglije  auto - nomno g nervno g sistema) i oslobađaju ..vegetativne" energije.

Vegetoterapija je predstavljala prodo r  od  čisto  ver ­ balne  analize  do  direktno g  rad a  sa  telom.  Nastala   je neki h  devet  godina  ranije,  u  tok u   analitičke   seanse. Rajh je to  opisao  ovako :

U   Kopenhagenu,   1933,   radio   sam   terapiju   sa   čove- kom  koji   je  izgradio  izuzetno   jak  otpor   protiv  svo­ jih   pasivno-homoseksualnih   fantazija.   Taj    otpor   se manifestovao  u  krajnjoj   ukočenosti  vrata  (kao  da  je metlu  progutao).  Posle  energetskog  napada  na  njegov otpor,   on   je   iznenadno   popustio,   ali   na   alarmantan način.  Boja  njegovog  lica  se  naglo  menjala  od  belog do  žutog  ili  plavog;  koža  je  bila  išarana  i  imala  raz-

ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu  i  potiljku  i imao je proliv;  osećao  se  iscrpljeno  i  izgledalo  je  da je  izgubio oslonac2 .

„Energetski napad ; i  je bio  sam o verbalni,  ali  je  bio usmere n     k a     pacijentovom     stav u     progutan e     metle.

„Afekti   su   se   pojavili   somatski   pošto   je   pacijent    na­ pustio    psihički    odbrambeni    stav."    Rajh    je    tada    shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim ten ­ zijama" 3 . Od tad a  je  Raj h  proučava o  telesne  stavov e svojih  pacijenata.  Primeti o   je   da   „nema   neurotsk e osobe koja nem a  tenzije  u  stomaku'"1 .  Uočio  je  zajed­ ničku tendenciju pacijenata  da  zadržavaju  da h  i  inhi - biraju izdisanje ka o  način  kontrolisanja  osećanja.  Zak ­ ljučio je da zadržavanj e dah a služi  za  smanjivanj e  ener ­ gije organizma redukujuć i metaboličke aktivnosti, koje zauzvra t   smanjuj u    stvaranj e    anksioznosti.

Za Rajha  je  prv i  kora k  terapijsk e  procedur e  bio  da učini da pacijent počne da diše lagan o i  duboko .  Drugi kora k  je  bio  da   pokren e   ispoljavanja   onih   osećanja koja  su  najočiglednija  u  pacijentovom  licu  ili   ponaša ­ nju. U mo m slučaju to ispoljavanje je  bio  strah .  Videli smo  kak o  je  moćan  efekat  imal a  ta  procedur a  na  mene .

Naredn e  seanse  su  imale  istu  opštu  strukturu .   Ležao bih na krevet u i disao slobodno koliko sa m mogao, pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj . Rečeno mi je da se preda m svome telu,  da  ne  kontro - lišem ispoljavanja emocija ili impuls a koji se pojave. Dogodilo se nekoliko stvari  koje  su  me  postepeno  do ­ vele u vezu sa rani m  sećanjima  i  iskustvima.  Dublj e disanje,  na  koje  nisa m  bio   navikao ,   prv o   je   izazivalo jak o peckanje u mojim rukama , koje se u dv a navrat a razvilo  u  karpopedaln i  grč ,  ozbiljno  mi   grčeći   šake. Kak o se moje telo privikaval o na povećanu energiju izazvanu  duboki m  disanjem,  ta  reakcija  je  nestajala. Drhta j  se  pojavljivao  u  nogama ,  dok  sa m  lagan o  spajao i razdvajao kolena.  i  u  usnama ,  dok  sam  sledio  impul s da  ih  napući m  kao  da  nešt o  tražim .

Nako n toga je došlo do proboj a  osećanja  i  sećanja vezanih  za  njih.  Jedno m  priliko m  ležao  sam  na  krevet u

1  Wilhelm  Reich,  The  Fuction  of  the   Orgasm   (N.   Y.   Orgone   Insti­ tute  Press,  1942),  str.  239—240.

3     Ibid.,  str  273.

* Ibid.,  str. 273.

dišući, a moje telo je  počelo  da  se  njiše  bez  moje  sve - sne namere . Njihanje se pojačavalo sve dok nisa m seo. Onda, ne primetivš i da to radim , usta o sa m sa kreveta , okrenu o se da se suočim sa tim i počeo  to  da  udara m obema pesnicama. Radeći  to,  pojavilo  se  lice  moga  oca na   prekrivač u   krevet a    i   odjednom    sam   znao    da   ja to njega udara m zbog batin a koje sam dobio  ka o  dete. Koju godinu kasnije  pitao  sa m  oca  o  tom  događaju. Rekao je da.  su  to  bile  jedin e  batin e  koje  sa m  ikad a dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo  kad a  sam došao kući vrlo kasno, tak o  da  se  majk a  nerviral a  i brinula. Istukao m e j e d a t o n e bih ponovo uradio . Interesanta n deo  tog  iskustva,  ka o  i  onog  sa  vrišta ­ njem, jeste da se desilo potpun o spontano , bez voljne kontrole.  Nešto  m e  j e    pokrenul o    d a   udari m   krevet , kao  što  me   je   prethodn o   pokrenul o   da   vrištim.   Nije tc bila svesna misao, već unutrašnj a sila koja  me  je savladala  i  držala  u svojim  rukama .

Drugo m prilikom, dok  sam  ležao  na  krevet u  dišući, osetio sa m erekciju. Osećao  sa m  impuls  da  dodirne m penis, ali sa m ga inhibirao. Ond a  sa m  se  setio  zanim ­ ljive epizode iz  detinjstva.  Video  sam  sebe  ka o  dečaka od  pet  godina  kak o  hoda m  po   stan u   u   kom e   sam   ži- veo urinirajući  po  podu.  Moji  roditelji  su  bili  napolju. Znao sam da to radi m u ina t mom e  ocu  koji  me  je prethodno g  dan a  grdio  što  sa m  držao  penis.

Trebal o  mi  je  devet  meseci  terapije   da   shvati m   uz ­ rok onog vriska iz prv e seanse. Od tad a nisa m vrišta o nijednom.  Sto  je  vrem e  više  odmicalo,  to  sam   više imao  utisak  da  se  pojavljuje  nek a  predstav a  koju  iz strah a  nisam  hteo  da  vidim.  Posmatrajuć i  plafon   sa mog položaja na krevetu , osećao sa m da  će  se  to  jed ­ noga dan a  pojaviti.  Ond a  se  to  desilo;  to  je  bilo  lice moje majk e  koje  je  gledalo  dole  prem a  men i  sa  iz­ razom   intenzivnog   besa    u   očima.   Odma h    sa m    znao da je to bilo lice koje me je  prestrašilo.  Ponov o  sam doživeo  to  iskustvo  ka o  da  se  trenutn o   dešavalo.   Bio sam  otprilike  devetomesečna  beba  koja  leži  pre d  ku ­ ćom. Plaka o sam preglasn o za moju majku . On a je oči­ gledno  bila  zauzeta   u   kući   i   moje   uporn o   plakanj e   ju je nerviralo . Izašla je besn a na mene . Ležeći tam o na Rajhovom krevetu , u  svojoj  trideset  trećoj  godini,  gle­ dao  sa m  njen u  predstav u  i  koristeći  reči  koje   nisa m znao ka o beba, reka o  sam :  „Zašto  si  ljuta  na  mene ? Plačem  samo  zato  što  želim   da   bude m  sa  tobom".

Tih dan a  Rajh  je  koristio  drug u  tehnik u  kao  tera ­ pijski postupak . N a početk u svak e seanse pitao j e  pa ­ cijente da mu  kažu  sve  negativn e  misli  koje  imaj u  o njemu.  On  je  verovao  da  svi   pacijenti   imaju   negati ­ van transfe r sa njim, ka o i pozitivan, i nije verovao pozitivnom ukoliko se  nisu  prethodn o  ispoljile  nega ­ tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo  teško  da  uradim . Pošto  sam  bio  privrže n  Rajh u   i   terapiji,   progna o  sa m sve  negativn e  misli  iz  glave.  Osećao  sam  da   nem a  ni ­ čeg  na  šta  bi h  se  žalio.  Raj h  je  bio   vrlo   darežljiv prem a meni, nisa m sumnja o u njegovu  iskrenost,  in ­ tegritet  ili  valjanost  njegovih   pojmova.   Karakteristič ­ no je za men e da  sa m  bio  odlučio  da  ima m  uspešn u terapiju  i  u  tome  nisa m  uspeo  sve  dok  terapija   nij e skoro propala, kad a sa m konačno otkrio svoja osećanja. Pošto sam doživeo strah ,  videvši  lice  moje  majke,  nas ­ tao je period od nekoliko meseci toko m kojih nisa m napredovao .  Viđao   sa m   Rajh a   tr i   put a   nedeljno,   ali sa m bio blokiran, je r nisa m mogao  reći  Rajhu  svoja osećanja prem a njemu . Hteo sa m da on bud e očinski zainteresova n za mene,  a  ne  sam o  terapeutski ,  ali  poš ­ to sa m znao da je to nerazuma n  zahtev,  ja  ga  nisa m mogao  izgovoriti.  Boreći   se   u   sebi   sa   problemom ,  ni ­ sa m  nikud a  stigao.  Izgledalo  je  da  Rajh   nije   bio  sves- ta n mog  konflikta.  Ma  koliko  da  sa m  pokušava o da di­ šem   dublje  i  punije,   to   mi   nije  polazilo za  rukom .

Posle  godinu  dan a  terapij e  našao  sa m  se  u  ćorso­ kaku .  Izgledalo  j e  d a   ć e   t o   trajat i   beskonačno,   kad a mi  je  Rajh  sugerisao  da  okonča m   terapiju.   „Loven". reče on, „ti si nesposoban da  se  preda š  svojim  oseća- njima.  Zašto  ne  odustaneš? "   Njegove  reči  su  bile  gro m iz  vedr a  neba .   Odustajanj e   je   značilo   rušenje   svih mojih  snova.  Bio  sa m   slomljen,   plaka o   sa m   duboko . To je  bilo  prv i  pu t  od  mo g  detinjstva  da  sam  jecao. Nisam  više  mogao  zadržavat i  osećanja.  Rekao  sam   mu šta   sam   želeo   od   njega   i   on   me  je   saosećajno   slušao.

N e  zna m  d a  l i  j e  Raj h   stvarn o   namerava o   d a   pre ­ kin e terapiju sa, mnom , ili je njegova  sugestija  da  okon ­ čam   tretma n   bio   sam o   manevar ,   smišljen   sa    ciljem da  slomi  moj  otpor,   ali   ja  sa m  ima o   snažan   utisak   da je on to  ozbiljno  mislio.  U  svako m  slučaju,  njegova akcija je proizvela željeni rezultat.  Terapija  je  opet krenula . Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje pa ­ cijentovih   sposobnosti   da   se   potpun o   pred a   spontani m i   nevoljnim   pokretim a   tela   koji   su   deo   procesa   disanja.  Prem a  tome,  naglasak  je  bio  na  duboko m  i   pot­ puno m  disanju.  Kad a  se  to   postigne   respiratorn i   ta - lasi proizvode valovite pokret e tela koje Rajh naziva refleksom  orgazma.

U toku rano g psihoanalitičkog rad a Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo ­ sobnošću  ćoveica  aa  se  u  tok u   seksualnog   odnosa   pot­ pun o preda , ili, kak o je on to nazvao, sa orgastičkom potencijom. Raj h j e zaključio d a nem a neurotičar a koji poseduje taj kapacitet . Neuroz a n e sam o  d a  ometa prepuštanj e već vezuje energiju u hroničn u mišićnu napetost, onemogućavajući na taj način  da  se  energija koristi  za  seksualno   rasterećenje.   Rajh  je  takođ e  smat ­ ra o  da  pacijenti  koji  posed   uju   sposobnost   doživljava­ nja potpuno g orgastičkog  zadovoljstva  u  seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotsko g ponašanja. Potpun i orgazam, prem a Rajhu, otpušt a  sa v  viša k  energije  koji  organiza m   ima   i,   pre ­ ma tome, ne postoji energija koja bi podržaval a  ili održavala  neurotsk e  simptom e  i  ponašanje.

Važno  je  razumet i  da  Rajh  definiše   orgazam   razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa . Orgaza m je  nevoljna reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim , kon - vulzivnim  pokretima .  Isti  tip  pokret a  se  može  pojaviti kad a je disanje potpun o  slobodno  i  kad a  se  čovek  pre ­ da svom e telu. U to m slučaju nem a klimaks a ili  raste ­ rećenja seksualnog uzbuđenja, budući  da  takvo  uzbu ­ đenje nije prethodn o  izgrađeno.  Ono  što  se  dešava  jeste da se karlica kreć e spontan o  napre d  sa  svaki m  izdisa- njem i unazad sa udisanjem. Ti pokret i su izazvani res ­ piratorni m talasim a koji idu naviše  ili  naniž e  sa  izdi- sanjem i  udisanjem .  U  isto  vrem e  glava  vrši  pokret sličan karlici, sem što se ona kreće  unazad  sa  fazom izdisanja a napre d sa fazom  udisanja.  Teorijski,  pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks toko m terapijske  seanse  biće  takođ e  sposoban  da   doživi   pot­ pun i  orgazam  u   seksualno m   odnosu.   Taka v   pacijent  bi se  mogao  smatrat i  emocionalno zdravim .

Za mnoge ljude  koji  su  čitali  Rajhovu  Funkciju  or­ gazma5 te ideje mog u izgledati kao izmišljotine seksom opsednuto g  uma .  Međutim ,  on e  su  bile  izražene  u  vrem e

5  Te  ideje  su   prvobitno   objavljene   u   ranoj   knjizi,   Die   Funktion des   Orgasmus    (Internationaler    Psychoanalytischer   Verlag,    1927).