Sve što treba da znate o uzgajanju belog luka
S prvim hladnim jesenjim danima postaju aktuelne prehlade, virusi i grip. Samim tim, i beli luk u to vreme postaje veoma aktuelan jer deluje antivirusno, antibakterijski i antigljivično. Beli luk se već vekovima koristi u narodnoj medicini. Pomaže još i kod kardiovaskularnih bolesti, u prevenciji visokog pritiska, pomaže normalizaciji crevne flore, ima antikancerogena svojstva.
Beli luk je najviše uzgajani luk posle crnog. Najveći proizvođači belog luka su Kina, Koreja, Indija, SAD, Španija,
U proizvodnji belog luka oprobala se i gospođa Olivera Radević iz Savinog Sela, inače po struci ekonomista, istovremeno i veliki ljubitelj prirode, biljaka i zdravog života. Luk je zasadila na površini od približno 10 ari. Sadni materijal je kupila u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Odlučila se za sortu bosut, a za tu površinu je potrošila 20 kg sadnog materijala. Inače, za jesenju sadnju na površini od jednog hektara potrebno je 1400 kg sadnog materijala.
Priprema zemljišta, sadnja i tretman luka
Zemljište na kojem se sadi beli luk treba da bude pripremljeno, rastresito, ne previše nađubreno. Za tu površinu je upotrebila 50 kg veštačkog đubriva. Pre sadnje je sav sadni materijal potopila na 10-15 minuta u „Cineb“ radi zaštite od lukove muve. Beli luk treba saditi na odstojanju 8-10 cm jedan od drugog, a međuredno rastojanje treba da bude 30-40 cm zbog plamenjače i da bi biljke imale dovoljno vazduha. Od plamenjače se biljke efikasno štite fungicidima. Veoma je efikasan „Ridomil Gold“, ali i „Folio Gold“. Fungicidima se beli luk tretira dok je još vrlo mlad, kad su mu izrasla 2-4 pera. U to vreme, dok kreće da raste, pre nego što počne glavičiti, beli luk se tretira i „Konfidorom“. To je insekticid kojim se štiti biljka od štetočina, naročito od lukove muve.
Zemljište na kojem se sadi beli luk treba da bude pripremljeno, rastresito, ne previše nađubreno.
Kada već počne glavičiti, beli luk se prihranjuje. Tada se dodaje kalijum, fosfor, kao i azotna đubriva, na primer, „An“. Prihranu je Olivera vršila preko lista „Slavolom“, ali je pored toga koristila i đubrivo od koprive, koje je ujedno i insekticid. Na taj način je smanjena upotreba hemijskih preparata, a luk je bio zdrav i krupan.
Naravno, sve vreme treba čistiti i uklanjati korov. Moguće je i prskati protiv korova, ali na manjoj površini je međuredna obrada motikom sasvim prihvatljiva.
Branje i plasman belog luka
Branje se vrši dok je još nadzemna masa zelena, i to otprilike u prvoj dekadi jula. Ašovom se povade glavice iz zemlje pa ostave jedan dan na zemlji da se suše, a potom ih treba uvezati po nekoliko glavica zajedno ili načiniti „venac“ od belog luka i povešati tako uvezane glavice da se suše. Kasnije se one mogu očistiti i upakovati u manje džakove.
Beli luk treba saditi na odstojanju 8-10 cm jedan od drugog, a međuredno rastojanje treba da bude 30-40 cm zbog plamenjače i da bi biljke imale dovoljno vazduha.
Pravilnom negom se može postići da glavice budu krupne i da im masa bude oko 100 g. Tako velike glavice su odlične za seme, a sadi se samo spoljašnji venac čenova. Inače, na 100 kg sadnog materijala dobija se 500-600 kg belog luka.
Jedini problem je prodaja proizvedenog luka. Naša sagovornica je sav luk prodala preko oglasa na internetu, ali neki proizvođači ga prodaju nakupcima po znatno nižoj ceni, ili na pijaci, u manjim količinama.
Na parceli na kojoj je bio zasađen beli luk treba narednih 3-5 godina saditi neke druge biljke zbog bolesti, a tek nakon tog vremena se može na isto mesto ponovo posaditi beli luk.
Kada se gajenju biljaka pristupi sa toliko posvećenosti i ljubavi, korist je višestruka, i ne samo materijalna. Osim što može mnogo toga naučiti, gajenjem biljaka čovek postaje duhovno bogatiji, smireniji, potpuniji i svesniji vrednosti prirode.
Autorka: Oksana Mudri Nedi
bglavac
edin.kecanovic
