Trebalo je proći mnogo godina, da se tako jednostavna a veoma značajna stvar kao što je briga o svom otpadu iz domaćinstva, promeni navika i počne i o tome razmišljati... na koncu i svojim prosvećenjem doprineti ekologiji.

Kontejneri koji su svakodnevno puni odpadaka... ima se osećaj da se više baci, nego što se donese iz trgovine, tržince...ambalaža, odpadci od hrane pre njenog pripremanja, odpadci posle obeda...ne pojedeno, malo više pripremljeno a nije za ostaviti za sledeći dan, ulje, mrvice, gnjilo voće jer se je previše kupilo...koliko god se pazi da se hrana ne baca, baš uvek je ostane. Prilikom veće pripreme... za neko slavlje ili posete, je taj ostatak i veći.

Slaba savest...da...a stvarnost o kojoj se sve više razmišlja. Kada se baci komad kruha, tada savest i najviše boli. Verovatno je to iskonsko.

Pre su se odpadci bacali u jedan zaboj i sve išlo na jednu deponiju. Komunala, koja nema lak posao koja brine da se prazne kontejneri, upozoravaju na taj veliki problem... uvodi novine kako bi svi zajedno doprineli za opše zdravlje, štednju, brigu o prirodi. Ekolozi su veoma aktivni po tom pitanju...raznoraznim predavanjima, brošurama, prosvećuju i prosvećene i one koji to nisu.

U vrtićima, njima na primeran način skreću pažnju na taj problem kako bi od malena stekli naviku. Veoma pohvalno.

Danas su uglavnom svuda postavljeni bio kontejneri. U početku su bili poluprazni, a kako se je o tome počelo sve više govoriti, i oni su puni. To je dobar znak. Možda je slaba savest oko bacanja ostatka hrane malo umanjena jer se taj bio odpadak za nešto ponovo upotrebi.

Ako su za tako jednostavnu stvar...baciti jednu vreću u jedan kontejner a drugu u drugi..trebale proći decenije...koliko treba proći vremena da čovek očisti svoje telo, misli, dušu?