O Svetu Duhova i o Stanju čoveka nakon Smrti

Šta je Svet Duhova

421. Svet Duhova nije ni Nebo ni Pakao već srednje stanje između jednog i drugog. Naime, tamo ćovek dolazi odmah nakon smrti da bi posle izvesnog vremena, a što zavisi od njegovog života na svetu, bio uzdignut u Nebo ili baćen u Pakao.

422. Svet Duhova je srednje mesto između Neba i Pakla, ono je takođe srednje stanje ćoveka nakon smrti. Da je to

79 Ovo je navod iz posebnog dela koje je Pisac objavio na latinskom 1757. i 1758: “De Telluribus in Mundo nostro Solari etc”. Zanimljivo je pomenuti da je ćitanje ovoga dela i slićnih odlomaka kod Svedenborga, nadahnulo ruskog pionira astronautike Ciolkovskog da poćne sa pripremama za let u Svemir.

svakom obićnom osećanju postoji bezbroj razlićitih oblika radosti, i sve je sređeno i sve živi i deluje dolazeći iz Unutarnjeg; jer Nebeska Radost proizlazi iz Unutarnjeg. Osećao sam kao da radost i milina polaze od srca da bi se   sa najvećom ljupkošću raširili po najdubljim žilicama i vlaknima uz osećanje takvog dubokog zadovoljstva, da se  ćini da je svaka žilica sama radost i milina, a njihovi osećaji sama sreća. Telesna radost i naslada u poređenju s ovim radostima su kao gusta i peckava magla prema ćistom i blagom vazduhu. Vredno je dodati i ovo: kad god sam hteo  da svoje zadovoljstvo prenesem na drugoga, umesto ovoga ulivalo se u toga drugoga drugo zadovoljstvo koje je bilo još unutarnjije i punije od onog prvog. Ulivao sam ga koliko sam hteo, jer sam opazio da proizilazi od Gospoda.

414. U Nebu svi idu neprestano prema proleću života. Što više godina tamo žive, to je proleće prijatnije i srećnije. Ono većno raste uporedo sa Ljubavlju, milosrđem i verom. Osobe ženskoga pola koje su umrle stare i oronule, a koje su živele u veri Gospoda, u ljubavi prema bližnjemu i u sreći braćnog života, sve više i više ulaze u cvet

mladosti, a lepotom nadilaze sve ono što se ikad videlo na zemlji. To dobrota i ljubav daju oblik, same se u njemu pokazujući kao u slici. One ćine da radost i lepota blistaju u najsitnijim crtama lica, tako da postaju sami oblici ljubavi. Ko god ih je video, bio je zadivljen. Tu živu sliku Ljubavi stvara sama Ljubav, ona je na taj naćin i uzrok i ućinak. Ceo Anđeo, a naroćito njegovo lice, takođe je ta Ljubav, koja se vidi i oseća. Kad je posmatramo, ona prodire u najdublji život bića. Jednom rećju, stariti u Nebu, to je postajati mlad. Oni koji su živeli u Ljubavi prema Gospodu i bližnjima, postaju takvi oblici i takve lepote. Uz bezbrojne raznolikosti, Anđeli su takvi oblici, od kojih se sastoji Nebo.