34.          poglavlje

Pravljenje biljnih preparata - 2. deo

Napravite tinkture sami kod svoje kuće i bacite sve ono što ste kupili po prodavnicama. Ako ovo uradite, bićete mnogo zdraviji.

U svrhu pravljenja tinktura potrebno je da uradite sledeće...

1)            Nabaviti sveže biljke.

2)            Staviti ih u blender u pravilnim odnosima. Možete ih prvo staviti i promešati u nekoj činiji ako ne mogu sve odjednom da stanu u blender.

3)            Dodajte onoliko votke (jačine 40-50 gradi) koliko je potrebno da se prekriju biljke. Kod biljaka koje su smolaste, koristite čisti alkohol od žitari- ca, koji se zove Everclear i kojeg nema u prodaji u svim zemljama.

4)            Dobićete biljni votka preliv. Stavite to u neku posudu i neka stoji na- topljeno dve sedmice do nekoliko meseci.

Stavite poklopac preko posude. Promućkajte po nekoliko puta dnevno. Potom, ostavite tinkturu da stoji najmanje dve sedmice. Prespite tinkturu kroz gazu u druge posude i držite na tamnom mestu.

Uzgred rečeno, postoje sastojci u biljkama koje se otpuštaju u alkoholu, a koje neće da se otpuste u biljnom čaju.

Recimo, jedan od učitelja dr Kristofera, dr Šuk (Shook), uvideo je da čaj od divljeg ruzmarina nema skoro nikakav efekat protiv epilepsije. Ali je zato otkrio da tinktura iste biljke itekako deluje. Biljke sadrže na hiljade supstanci, od kojih neke reaguju sa vodom, druge u ključaloj vodi, dok mnogo njih u alkoholu.

Ako vas brine alkohol iz tinkture, onda dozu tinkture koju treba uzeti stavite u šolju, sipajte u nju ključalu vodu, i alkohola više neće biti.

Pored toga, sa biljkama možete mešati i ulje. Tako se recimo sprema beli luk, lavanda i mnoge druge biljke. Ova metoda možda i nije mnogo snažna, ali deluje ugodno na kožu. Takođe, ponekad je slučaj, kao kod pitome nane i lavande, da ulje treba izvući iz preparata.

352

Stavljanje svežeg biljnog soka u tinkturu, kako bi imala bolji efekat

Primetio sam da u neke svoje tinkture stavljate svež biljni sok. Zašto?

-              Zato što ga on bez sumnje čini delotvornijim. Definitivno se dobije više lekovitih supstanci ako se koristi sok dobijen iz sokovnika, a ne samo obična tinktura.

Dobro, onda koliko soka dodajete u tinkturu?

-              Ne treba da bude više od 50:50 razmere, odnosno, u boci od jednog litra krajnje dobijenog napitka, treba da budu dve šolje alkohola i dve šolje biljnog soka.

Ako budete koristili 40-procentni alkohol, onda u tinkturu od peršuna, radi lečenja bubrega i bešike, ne treba da stavite više od polovine soka od peršuna. Dok sam alkohol ne treba da bude blaži od 50 gradi (25%).

Ipak, 10% dodatog soka pravi najbolje tinkture, bolje od bilo kakve koju možete kupiti. Proverite sami. Ja sam u početku morao da bacim neke tin- kture jer sam u njih stavio previše soka, ali se brzo nauči.

Imaju čudan miris.

-              Da, imaju čudan miris i ponekad nastane i buđ.

Je l’ to zbog toga što se stavi mnogo soka?

-              Jednostavno ima mnogo vode, a nedovoljno onoga što čuva preparat. Tako da alkohol mora biti od najmanje 50 gradi (25%).

Takođe, zapamtite da biljke treba da budu potopljene u alkoholu naj- manje 14 dana. Ričard Šulc obično pušta da odstoje 2-3 meseca pre nego što ih procedi. Ima jednu tinkturu od biljke lažni jednorog (za žene kojima preti pobačaj) koja stoji tu od 1980-tih godina. Povremeno uzme malo kad mu zatreba ili doda malo alkohola ako je potrebno, i onda pusti da i dalje tako stoji.

Pojedini od Ričardovih studenata prave tinkture sa duplo jačom snagom. Prvo naprave običnu tinkturu. Pre nego što je upotrebe, u nju dodaju sveže biljke kao da je tu samo čist alkohol, te onda ostave tako potopljeno. Kada se to procedi, prošli ste kroz dva potapanja sa dve različite grupe biljaka. Kakav napitak!

353

Nemojte verovati kompanijama koje reklamiraju svoje tinkture kao delotvorne

Kao što sam već rekao, jedino što je „delotvorno” kod ovih proizvoda jeste njihova reklama i tekst na ambalaži.

Viđao sam ambalaže na kojima piše: „Dva ili tri puta ekstrahovano”, ili:

„Napravljeno sa organskim i divljim biljem”. Ali šta god oni tvrdili, vi možete sami u svojoj kuhinji da napravite mnogo jače tinkture.

Evo šta ja mislim da te kompanije rade pogrešno: Oni ne koriste dovoljno biljaka i ne drže ih potopljenim dovoljno dugo. Obe ove stvari – biljke i vreme – koštaju. Više novca se zarađuje ako koristite manje biljaka (naj- češće 44 dolara po kilogramu) i ako skrate vreme potapanja na tri dana.

Oni kažu da svoje tinkture prave u skladu sa nečim što se zove „naci- onalni formularni standard”, i da poveći deo biljaka (obično jedan deo bi- ljaka i četiri dela alkohola) nije neophodan, jer tako alkohol postaje zasićen. Ričard Šulc misli sledeće o tome: „Njihova tvrdnja bi trebalo da ima naučni prizvuk, kako alkohol navodno postaje zasićen i kako ne može više da izvlači sastojke iz biljaka. Znate, nekog ko boluje od raka baš briga za to ‘zasićenje’. Oni samo žele da znaju da ću im ja dati ono zbog čega će imati najveće moguće šanse da prežive. Dakle, šta u najgorem slučaju može da mi se desi? Da potrošim određenu količinu lekovitog bilja. E pa, ne sme da bude manjka biljaka. Uvideo sam da što više biljaka uzmem, tim je bolje. I kako to da su moje biljne tinkture delotvornije ako oni tvrde da dolazi do zasićenja? Svi rade tako: sa malom količinom biljaka i tri dana

potapanja istih.”

Moram se složiti sa Ričardom. Njihove štedljive mere su nedelotvorne. A ljudi mogu umreti zbog postojanja takvih beskorisnih biljnih preparata. Ako su ti lenji proizvođači stvarno u pravu, kako to da tinkture sa većom ko- ličinom biljaka i dužim stajanjem imaju mnogo jače dejstvo i ukus kojeg nema u komercijalnim tinkturama? Kada okusite pravu tinkturu, to je kao da u usta stavite punu šaku biljaka. Trebalo bi da osetite ukus kore i ko- renja, a ne ukus obojenog alkohola sa malo bilja.

354

Još jedan problem je u tome što kompanije ne beru bilje onda kada imaju najjače dejstvo

Na primer, kod sebe imam kesu sa čajem za pročišćavanje krvi, od poz- nate nacionalne kompanije. Međutim, cvetovi crvene deteline u njoj su braon boje, a trebalo bi da budu ljubičaste; to je njihova boja kada imaju najjače dejstvo tokom godine. Ako tada ne uberete crvenu detelinu ili neku drugu biljku, njihovo lekovito dejstvo se vraća u korenje. Zbog toga će nji- hov efekat pročišćavanja krvi ili jačanja imuniteta oslabiti, ili ga čak neće ni biti.

Još jedan problem je u tome što kompanije koriste slabije delove biljaka, kako bi uštedeli novac za sebe. Recimo, crni orah je jaka fungicidna biljka. Njegov najlekovitiji deo je ona gnjecava supstanca okolo ploda. Uprkos tome, većina kompanija koristi njegov list ili koru, koja ima mnogo slabije dejstvo.

Još jedan primer bi bio seme divljeg ovsa. Ovas se plaća 5,18 dolara po kilogramu. Ali, da biste dobili seme kada je ono puno soka, morate platiti 27,50 dolara po kilogramu. Aleva paprika košta 4,40 dolara po kilogramu. Ali, organski uzgajana meksička ljuta papričica Ričarda Šulca je koštala 80- 100 dolara po kilogramu. Pošto se sa vlasnicima kompanija nikada nećete sresti, oni ne snose nikakvu odgovornost ako ne ozdravite.

Morate sami nabaviti biljke, što svežije, i spremiti ih kod kuće za šta su vam potrebne. Rok trajanja tinktura je skoro neograničen. Ričard je probao neke tinkture napravljene 1919. godine, i nije mogao da veruje koliko su jake. One trenutno ulaze u vaš krvotok. Zaboravite na kapsule ili osušene biljke. Jedino što možete uzimati u vidu kapsula jeste do malopre spomi- njana biljna formula za debelo crevo. Za sve ostalo pravite čaj ili tinkture od svežih biljaka kada imaju najjače dejstvo.

Prestanite da verujete kompanijama. Sami pravite tinkture.

Ovo treba stalno da se govori i ponavlja.

Sami pravite tinkture. Sami pravite tinkture. Najgora, najveća i najgluplja greška koju možete uraditi jeste da ne napravite tinkture sami kod svoje kuće.

Ričard Šulc mi je rekao da kad biste videli razliku u lekovitosti, postali biste opterećeni i kvalitetom svake biljke. Ovako mi je rekao:

355

„Kada vodite lečilište, znate unapred šta će se desiti. Primam svakog, od dvogodišnje dečice koja toliko viču, pošto ne mogu da dišu, da roditelji ne mogu da zaspe, pa nadalje. Kada lobelija ne deluje, onda astmatičari ne mogu da dišu, a psihički oboleli ne prestaju da se tresu; znate šta ja uradim tada? Ako nemam dobre lobelije, onda njihove bronhije ne mogu da se rašire. Uvek tako razmišljam unapred šta će se na kraju desiti. Zato 75% biljaka bacim, iako su od proizvođača organske hrane. Kao da je bitno ko- liko ćemo baciti.”

Ako mislite da u ovoj proceni kvaliteta biljaka Ričard Šulc i ja preteru- jemo, onda otiđite do prodavnice i kupite najbolju vrstu tinkture od ehi- nacee, može i onu koja je označena kao organska. Zatim, uberite malo ehinacee i sami napravite tinkturu, makar i sa samo sat vremena pota- panja. Stavite što više korena ehinacee, ili pak celu biljku ako hoćete. Napravite tinkturu po uputstvima sa početka ovog poglavlja. Probajte je i uporedite sa onom kupljenom.

Od tinkture koju ste napravili trebalo bi da vam jezik i usta malo utrnu. Kupljene tinkture to ne mogu da urade. Sami ćete videti da su sve druge tinkture toliko slabe da će vam se zgaditi. Možete celu flašicu toga popiti i ništa da se ne desi – da ne dođe ni do kakvog poboljšanja zdravlja.

Evo još jednog primera: Ričard je uzeo jednu mahunu, samo jednu mahunu sveže lobelije, i od nje je za 20-ak minuta počeo da se preznojava, mokri, da prazni creva i povraća istovremeno. Posle je dao po jednu mahunu svojim studentima, koji su osetili njeno dejstvo.

Međutim, drugom prilikom je dao nekom studentu da popije cele tri flašice komercijalne tinkture od lobelije, koje je ovaj popio, ali nije povra- ćao. Ništa se nije desilo. Ljudi vam prodaju smeće od tinktura, koje u naj- boljem slučaju ne pričinjavaju štetu, ali nikada nisu onog kvaliteta zbog kojeg tinkturu možete dati svojoj deci ili supruzi kada bi bili bolesni.

Pitao sam Ričarda Šulca, kako bi on ocenio kvalitet ovih komercijalnih biljnih tinktura; on je rekao da na skali od 0 do 100, one bi imale ocenu između 0 i 20.

Važna napomena u vezi sa količinom: Često kada počnete da uzimate neku novu biljku ili formulu, prvog puta treba da uzmete 2, 3 ili 4 puta ve- ću dozu od normalne, kako bi došlo do ostvarivanja efekta, kako biste „iz- nenadili” svoje telo. Posle toga možete smanjiti dozu. Ričard i ja smo takvi da želimo odmah velike promene kada uzimamo neke biljke. Ja količinu

356

neke biljke ili formule povećavam sve dok ne osetim da se nešto dešava – čak iako je doza 10 puta jača od normalne.

Velika moć tinkture: konji su umirali od gljivica, ali ova tinktura od svežeg crnog oraha ih je izlečila

Dopustite mi da vam ispričam ovu priču o lečenju konja biljem, koju mi je ispričao Ričard:

„Stvar kod konja je ta što oni ne mogu da osete kada ozdrave i da vam to kažu. Znate na šta mislim. Ali kada izlečite konja od neke bolesti, onda znate da ste uradili veliki posao.

Sada, konjički centar Los Anđeles je najveći takve vrste u Los Anđelesu. Oni drže na hiljade konja. Pre oko 12 godina izbila im je epidemija tinee, vrste gljivice, koja je harala po konjskim štalama.

Zaraza je postala toliko opasna da ste mogli da uhvatite konja za grivu i da lako iščupate grumenje dlaka, svo gnojavo i vlažno. Konji su im umirali čak i od sekundarnih infekcija. Veterinari su pokušavali da ih leče betadin rastvorom, neorganskim jodom, koji im je sagorevao kožu i od čega je nekoliko konja i umrlo.

Jedan od vlasnika konja mi se obratio: „Vidi, je l’ možeš da izlečiš mog konja, jer ih ovi veterinari poubijaše?” Rekao sam: „Važi”. Otišao sam i izlečio konja u roku od par dana.

Vlasnik centra je to video i pozvao me telefonom: „Imamo ovde 150 konja obolelih od gljivica, prava epidemija po štalama. Je l’ možeš da im pomogneš?”

Rekao sam da mogu. On reče: „Je l’ možeš onda da dođeš ovamo i da im pomogneš?” Ja kažem: „Odmah?” Želeo je da dođem već sutradan. Sada sam imao 150 konja kojima je potrebna tinktura od crnog oraha, kojeg skoro i da nisam imao u svom lečilištu. Srećom bio je septembar, te se baš pogodilo vreme crnog oraha, a ja sam znao gde ga u Los Anđelesu ima najviše. Otišli smo i cele noći ga skupljali. Napravili smo na litre i litre tinkture, koja je samo 8 sati stajala potopljena. Dr Kristofer je pre govorio da ako može jedan minut da odstoji, onda neka bude jedan minut. Tako smo dobili tinkturu od crnog oraha koja je stajala 8 sati.

Otišli smo potom do štala i dva puta dnevno tokom jedne sedmice smo 150 konja prali tinkturom od crnog oraha, i hranili smo ih crnim orahom, crvenom detelinom i ostalim dobrim pročišćivačima krvi, koja im se odmah svidela.

357

Vlasnik je zatim dao otkaz dvanaestorici veterinara koji su radili i po- kušavali da izleče konje. Sve je trajalo ukupno dva meseca. Osam dana nakon što sam ja došao, nije bilo ni jednog jedinog konja sa gljivicama.

Danas se tinktura od crnog oraha pravi obično od listova, što je najmanje delotvorni deo ove biljke. Čak možda i neće imati nikakvog dejstva. Ako budete imali sreće, dobićete tinkturu od ljuske, što je malo bolja varijanta. Međutim, doktor Kristofer je koristio unutrašnji deo ljuske crnog oraha.

Kad pogledate crni orah na drvetu, vidite da liči na bilijarsku kuglu zelene boje. Krajem godine počinje da dobija braon tačke po sebi. A kad postane skoro ceo braon, onda će otpasti sa drveta.

Vama je potreban orah sa tim braon tačkama, koji je kada se uzme u ruke mek na dodir i kao satruo, a kada ga otvorite, unutar tog zelenog sloja, da bude tamnobraon/crna tečnost.

To je vlažna fibrozna supstanca koja miriše na jod. Unutar toga se nalazi orah: ljuska i plod. On ne raste tek tako, već je unutra ta tečnost, a spolja je zeleni sloj.

Dr Kristofer je koristio tu tečnost, ne orah, samo se zeleni sloj skine i ovo stavi u činiju. Od toga se napravi ili tinktura ili čaj. To je najdelotvorniji deo orahovog drveta.

Tinktura od crnog oraha protiv gljivica na glavi

-              Dr Kristofer je imao jednog pacijenta koji je celog života imao jednu krastu na temenu glave. Kaže da je ponekad bivala i oko 2,5 cm debljine. Delom je ličilo na tineu, delom na gljivice. Čak je govorio da je to možda neka vrsta neonatalnog seboreičnog dermatitisa.

Svaki lekar ga je lečio u vojsci, ali nijedan uspešno (krasta se stalno po- javljivala), tako da su te neizlečive slučajeve predavali dr Kristoferu dok je on civilno služio vojsku.

Tako je on uzeo crni orah i previjao mu glavu zavojem koji je stalno nata- pao sa crnim orahom. Nisam siguran koliko je vremena prošlo, on kaže oko dve sedmice, kada je odlučio da skine zavoje; ne samo da su otpali ti hladni zavoji, već i cela debela krasta. Kaže da je ispod bila sva koža ružičaste boje, dok ovaj više nikada nije imao isti problem. To je jedna od onih njegovih priča o crnom orahu.

Dr Kristofer nije koristio današnje komercijalne slabo delotvorne tinkture od crnog oraha. On je čak išao i iskopavao crni orah ispod snega, pošto je znao gde se njegovo drveće nalazi. To je bilo usred zime, kada je iskopavao 358

sneg i ispod nalazio zaleđene stare satrulele crne orahe, koje je posle ko- ristio.

Znate, u tome je suština. Morate poznavati svoje mesto gde živite, morate znati gde se šta nalazi i kada da ga uzmete. Svuda se nalazi obilje svakojakog bilja. Samo kada bi znali šta se sve može naći. Vaši čitaoci moraju prestati da se oslanjaju na prodavnice zdrave hrane.

Kada pravite meleme, nemojte koristiti svinjsku mast kao dr Kristofer

Dr Kristofer je koristio svinjsku mast kao bazu za njegov crni melem, iz razloga što je mast odlična za upijanje otrova iz tela. Ali u njegovo vreme, svinje su se gajile u dvorištima, dok se danas gaje u tovilištima i hrane raznim hormonima i antibioticima. Njihova mast vam ne može poslužiti za upijanje otrova, kada je i sama puna istih.

Ričard Šulc sada koristi na suncu sušenu bentonit glinu u cilju upijanja toksina. Takođe, u njegovom ulju za obnovu dubokog tkiva nema mineral- nog ulja, već samo ulja od zimzelena i biljaka čiji su lekoviti sastojci izvlačeni u maslinovom ulju, ne u alkoholu. Više reči o ovoj formuli rečeno je u poglavlju o artritisu.

Ričardovu verziju čuvenog antikancerogenog melema dr Kristofera čine ovi sastojci: bentonit glina, brest (da ih veže) – odlična baza za bilo koje kašne obloge, beli luk, ljutić, aktivni ugalj od vrbe – još jedna odlična sup- stanca za upijanje otrova, i drugo bilje. (Više o ovome je rečeno u poglavlju o raku dojke.)

Kad god vam je potreban lek koji treba da nanesete na kožu, uvek u blender možete ubaciti biljke, malo bresta, malo belog luka, sirćeta, aleve paprike zbog cirkulacije, i malo vinobojke koja upija kancerogene otrove. Koristite sve što imate, koristite blender i lekovito bilje, čime ćete moći da izlečite razna oboljenja.

Posebna vrsta gline kao baza za vaše meleme

Zove se astečka lekovita glina. Domoroci Srednje Amerike iskopaju zemlju, samo nabacaju na prostrano platno i puste da se osuši na suncu. Druge vrste gline se suše u pećima, i imaju hidrokarbonski ostatak.

359

Kako napraviti čaj od žen šena?

Koliko žen šena koristite kada pravite čaj od njega, pošto znam da je veoma skup?

-              Može se koristiti ceo koren. On se stavi u posudu sa oko litar vode, i tu stoji nekoliko dana. Kada omekša, slomite ga ili iseckate. Koristite one makaze sa kojima se seku ruže. One su odlične za sečenje žen šena. Ja sam ih godinama koristio za razne biljke, jer jedino one sve seku, ništa drugo neće.

Posle toga ostavite korenje da se natapa u litru vode dan-dva. Posle toga ih kuvajte oko sat vremena, te ćete dobiti jedan dobar jak čaj od žen šena, koji možete piti tokom nekoliko dana.