Antropozofija i NE-antropozofija
Zadnja poruka Đorđa Savića na temu mješanja antropozofije sa nekim drugim smjerovima (u ovom primjeru tvrdnjama
Samael Aun Weora) mi je pobudila odgovornost da napišem još i svoj komentar (repliku) i istovremeno napravim brzi pregled situacije na području antropozofije kod nas i u okolici, odnosno toga što se kao tako danas naziva.Na početku moramo jasno definirati da u svoj širini osjećanja i čovjekove individualosti, svejedno moramo ostajati kod činjenica i ne smijemo se oslanjat samo na svoje subjektivno. Neko bi morao reći da je to dogmatičko, slijepo vjerovanje i ukočenost, ali tome moram odgovoriti da ne razumije baš ništa, što je to antropozofija.
To još posebno važi za one (moja osobna iskustva) koji govore da u duhovnom svijetu nema pravila i zakona i da duhovno doživljavamo neovisno svako za sebe te tonemo u senzacijama. To su pretežno oni koji su neprestano podsvjesno paralizirani da uključite svoju volju, da nauče nešto novo i na kraju da preuzmui odgovornost za svoj život, da se promene i da deluju! I za njih su svi ostali oni koji prate neku dogmu, a njihova polazna točka su »oni sebi sami«, »oni tako osjećaju«, »neprestano su u ljubavi i Bogu«...!?
A baš suprotno tome – kad se pojavi životna situacija t.j. kada dođe realno iskustvo toga što mislimo da jesmo, su to oni koji prvi stisnu rep među noge i padnu u sva moguća stanja neprihvaćanja, antipatiju do svijeta, zavjere, izgovore, hipohondrije... jer podsvijest zna vrlo dobro ko smo i to se pokazuje i u životnim činjenicama (»prepoznat ćete ih po njihovim djelima«). I sada se pitam: »kuda je sada pobjegla sva ta velika ljubav do svijeta, polaženje iz samoga sebe...?«
Bez vrhunskog znanja (ne samo prirodno-naučnog) na svim područjima, stabilnosti i jasne svijesti nije moguća nikakva prava i viša ljubav
(koju naravno prije spomenuti vrlo lagodno mješaju sa svojim senzacijama koje su obično emocionalne patologije vlastitih potreba).Baš njih ograničava beskonačnost podsvjesnih indoktrinacija i svoja ubjeđenja neznaju osnovati ni sa jednim »zašto«!
I istovremeno ta uloga »prestati fantazirati« rizikuje bezuvjetni susret sa problemom, na što naravno nisu pripremljeni.
1. Kao prvo kratak odgovor na temu g. Đorđa Savića o Samael Aun Weoru:
Zaustavit ću se kod prvog citata (SLAŽEM SE SA SVIM!) Đorđa Savića, pošto iz njega slijedi, da TO NE SMIJE IMATI POSLA SA ANTROPOZOFIJOM:
Obavešteni smo da je Veliki majstor Isus na Zapadu Sjedinjenih Američkih Država. Veliki Majstor hoda ulicama anonimno i kao nepoznat, oblači se kao bilo koji građanin i niko ga ne poznaje. Jedan ogroman tok hrišćanske nergije struji iz njega i širi se po čitavoj Americi. Veliki Majstor je i dalje zadržao isto telo koje je imao u Svetoj Zemlji. Svakako je veliki Hijerofant Isus vaskrsao treći dan iz mrtvih i dalje živi sa svojim fizičkim telom. Isus se hristifikovao jer je prošao Stazom Savršenog Braka.
Samael Aun WeorIznjet ću samo činjenice:
Krist u fizičom u bilo kakvom obliku (sa iznimkom vremena Misterija na Golgoti) nema niša srodnog sa antropozofijom i to mora biti strogo odijeljeno od antropozofije).
Rudolf Steiner detaljno izlaž (u nekoliko desetak knjiga!), zašo to ne mož biti i sve zajedno povezuje i osniva sa tokom razvoja kroz evoluciju svjetske povjesti, čvjeka kao bić, razvojem svijesti...
Navodi i pojavljivanje »novih mesija« t.j. »samo-prozvanih mesija«, koji su dolazili (a mislim da ih i danas ne fali). Ideje o ponovnom utjelovljenju Krista u fizičom definira kao utjecaj dekadentnih sila evolucije... (tekst ispod):
ĐRĐ JE DAO DOVOLJNO DETALJAN OPIS KOJI NEMA POTREBE NADOPUNJAVATI.
Ja ć stvar prikazati sa drugog glediša:
»od kuda dolaze takva glediša«? (za antropozofiju su to dezinformacije i zavođnje!)Rudolf Steiner:
»Ali danas čvek mora svesno da primi to saznanje, koje ga se kao čveka i te kako tič, jer on bašzato i jeste čvek, šo se oko njega otimaju snage svemira. I važo je da čvek danas sazna svoje pravo mesto u univerzumu.
Jednom ć se na Zemlji, sa mnogo viš prava, gledati sa omalovažvanjem na naš današje tamno doba materijalizma, s obzirom na ono šo ć čvečnstvo znati u budućosti o duhovnom, koje je iza fizičog, sa viš prava nego šo se danas ima kada kaž: »Ah, kakvo su detinjasto znanje o prirodnim pojavama imali stari Grci. To su bila prava deca; mi smo veličnstveno daleko doterali!« Pre svega smo tako daleko doterali u filistarstvu
i mnogo ć se viš imati prava na jednu takvu kritiku , kada bude moglo da se govori na osnovu punog znanja o toj borbi koja se vodi za bić čveka na Zemlji.A ima i posebnih znakova za to, da se u naš vreme mora počti sa šrenjem znanja o tim stvarima.
Svakako, sve to šo sam govorio o borbama luciferičih i ahrimaničih sila oko čvjeka, danas je jošuvek skriveno za većnu ljudi u tamnom kutku njihova bić. Ali, ove borbe šlju svoje talase u onu oblastpostojanja u kojoj je čvek svestan. I danas se moraju znati da se prosude pravi talasi koji prolaze iz duhovnog sveta, ako u našj civilizaciji neć da se neguje snoliko stanje saznanja.
Ta dva vojniča tabora, luciferiči u toploti i svetlosti oko Zemlje, i ahrimaniči u črstoj i vodenoj masi Zemlje – udaraju svojim talasima u našdanašji kulturni žvot.
Luciferiča vojska zarazila je danas pre svega ostarelu teologiju. I u sredini našg kulturnog žvota danas vidimo, kao proizvod te luciferiče moć, one tvrdnje koje hoć Hrista da učne mitom. Kristos je sišo na Zemlju u Golgotskoj misteriji kao jedno realno bić. No to je naravno nešo šo najviš kvari račne onim bićma koja bi htela da od čveka načne moralni automat, a nikako jedno slobodno bić; zato: »izbrisati realno bić Hristovo, Hristos je mit«. Možte i u literaturi XIX veka pratiti kako duhovito zastupaju hipoteze teologa – kao, na primer, David Fridrih Šrausa, Kalthofa itd. I njihovih sledbenika, bolje reć imitatora, kao na primer Artura Drevsa – dakle, kako zastupaju glediše: Hristos je samo jedna mitološa figura, samo jedna slika, koja se dočpala silne ljudske fantazije. O, jošmnogo viš ć se ubaciti u ljudsku kulturu iz tog tabora. A to je tek prvi talas koji je zapljusnuo.Prvi talas sa one druge strane , iz ahrimanskog tabora, koji se zadržva u črstom i vodenom na Zemlji, izbacuje opet suprotno glediše: tu se Hristos ismeva, ignoriš i samo se priznaje Isus, »običn skromni čvek iz Nazareta« kao fiziča ličost. Opet, dakle, jedan teološi specijalitet.
Preobražj Hrista u mit je čsto luciferski; preobražj onoga koi je prošo Misterijum na Golgoti u običog čveka, kome se doduš pripisuju sve moguće osobine – čsto je ahrimanski.
(spski prevod
AKC Beograd,
prevod: Mile Galović
»Uzajamni odnos zvezda i čveka«
GA 219)
Istovremeno usmjeravam na seriju knjiga Rudolfa Steinera (onima u blizini ih mogu i vlastito posuditi), gdje prič o Kristologiji, koje vrlo detaljno i sa nevjerovatnog broja različtih pogleda objašjavaju, zašo to šo Samael prič
NE mož biti tako. Istovremeno navodi i ša je uzrok takvim dezinformacijama; (lijep sažt primjer je i plavi tekst gore).2. Nekoliko citata iz knjige »SPoročlo čovešvu na razcepu poti« in komentara te Pitanja za odgovorne
(»preds. ADS Leo T« ??) v ANTROPOZOFSKOM DRUŠVU SLOVENIJE i internet stranici antropozofija.org:Odmah na počtku molim da izbjegnemo izgovore »to je subtilno, ti shvaćšs razumom«, »ne razumiješduh za tim«, »posvećni znamo o čmu se radi« isl.
Internetna veza do knjige »SPoročlo čovešvu na razcepu poti«; (u prevodu): »PORUKA ČVJEČNSTVU NA RASCJEPU PUTA«:
http://antropozofija.org/download/SPorocilo%20clovestvu%20na%20razcepu%20poti.pdf
»Oni koji nemamo vremega za temeljito proučvanje (»POŠO TO NIJE NI POTREBNO«!?) znač, da se ne radi o razvoju duš pojedinca, nego da ć se onda vjerovatno negdje dobiti nekakvi skraćni recepti od nekoga (»ko zna viš«) kojima ć se sljediti? To je nešo šo nije antropozofija!
Praktiča antropozofija znač, ili duhovna »forma« objektivne realnosti, pošo sine možmo, sa vremenom po žlji (za dugotrajno, sve-žvotno proučvanje), za brž (viš) obvladavanje svog uma, svi poslužti; naravno, to nije ni potrebno.
»SPoročlo čovešvu na razcepu poti«, str.11
Odakle to ultimativno ubjeđnje postavljati se u ulogu boga na zemlji? Svi poznajemo pregovor »nek se djelo samo hvali«.
Ponosni smo na udio (postotak), odnosno duhovnu »konfiguraciju«, kada na tom jezikovnom područu, Sporočlo omogućva najveć koncentraciju osviješćnosti na svijetu.
»SPoročlo čovešvu na razcepu poti«, str.5
Ko je »najviš vanjska inteligencija« i ko tako besprekorno i bez zablude sa njom komunicira (t.j. kanalizira)? U antropozofiji poznajemo detaljno raščanjenje svih mogućh hierarhija – o čmu se tu radi antropozofskim jezikom?
Na sadržj Sporočla, t.j. »domać zadać«, od najviš vanjske inteligencije, nismo dobili nikakvih prituži (kanalizirali 5. i 27. apr. 2008) !? Hm, stvarno su vrlo tolerantni – sa svima nama; »zanima« nas, ša je sljedeć ; na kojem »terenu«... Moža se odlučmo i za izlazak (za ascenziju je potrebno »samo« 83-86% svetlosnog potencijala)
»SPoročlo čovešvu na razcepu poti«, str.422
Za svih – dobrih 400 strana knjige bi trebali dobrih 400 strana antropozofsko utemeljenih i usmjerenih pitanja, šo je na žlost neizvodivo.
Prvo pitanje:Ko je ustanovio ANTROPOZOFSKO DRUŠVO SLOVENIJE i zašo na internet stranici nigdje nije nadjeno nikakvo ime vodeć osobe, osnivač...? Na sve šo možmo naić je tzv. »adept«!? (neformalno možmo naić na:
»preds. ADS Leo T«)
Drugo pitanje: Ko su/je autor, odnosno »mudraci za čvječnstvo« knjige – prevedeno: »PORUKA ČVJEČNSTVU NA RASCIJEPU PUTA«, koje je (koliko sam shvatio) temelj tzv. »neoantropozofije«? Postoji i događj, gdje je misteriozni autor nastupio: http://antropozofija.org/download/simbolna_predstavitev_knjiznega_dela-11.dec.2008.pdf
Treć pitanje: Ša je to, na primjer, nepraktičo u antropozofiji šo dopunjuje tzv. »neoantropozofija«?
Čtvrto pitanje: Odakle ideja i pravo, da se sa antropozofijom povezuju vanzemaljci, svemirski brodovi..., koji u fizičom obliku dolaze na Zemlju – šo nije moguć shvatiti drugačje u odnosu na to sa čme se bavi t.i. »neoantropozofija«, koja je istovremeno i »praktiča gnostika« i njen osnivač(http://antropozofija.org/articles/pg/Neoantropozofija%202.html) Boris Potapov (vlasnik internet stranice www.galaksija.com)?http://www.4dportal.com/hr/intervjui/1620-boris-potapov-ekskluzivno-za-4dportal-novi-svjetski-poredak-je-napravio-kaos-u-jugoslaviji
Peto pitanje: Odakle dolazi ideja i pravo da se ime antropozofija upotrebljava u vezi sa stvarima, koja očto sa antropozofijom ne idu zajedno (apeliram na citiranu knjigu, NLP i vanzemaljce, vanjske internetne stranice, šmansku isl. literaturu na internet stranici...npr. http://antropozofija.org/articles/pg/Zunajzemeljska%20bitja.html)? I da se drušvo koje se bavi sa nečm šo je ne-antropozofsko sa viš pogleda naziva ANTROPOZOFSKO DRUŠVO SLOVENIJE?Istovremeno drušvo navodi ostala antropozofska drušva po svijetu (
http://antropozofija.org/articles/common/povezave.html), a samo nije registrirano kao jedno međ drušvima općg antropozofskega drušva Goetheanuma? (http://www.goetheanum.org/Die-Gesellschaft-in-der-Welt.adressen.0.html?&no_cache=1)
Šsto pitanje: Odakle pravo prezentirati i ispostavljati ime antropozofija sa knjigom (u prevodu): »PORUKA ČVJEČNSTVU NA RASCJEPU PUTA«, koja je po mom dosadašjem cjelovitom antropozofskom znanju nešo potpuno NE-antropozofsko (čk i ako idemo
tako daleko, da ne vodimo račna o informacijama – je taj neprizemljeni i kaotičn načn pisanja pun nekakvih senzacija jeste dokaz za to)
i slati tu knjigu svim vodećm političrima u Sloveniji kao da se radi o antropozofiji? http://www.antropozofija.org/articles/SPorocilo%20clovestvu%20na%20razcepu%20poti.htmlTo mož većni napraviti dožvotni otpor i mogućost susreta sa pravom antropozofijom!!!
Iz nekoliko navedenih primjera iz knjige:
1. KAO INFORMACIJE: koje se pružju sa nekakvom hrpom neutemeljenih i neobjašjenih dimenzija, bić... i koja onome koji čta ostavljaju samo senzaciju i ne mož ih upotrijebiti u svom praktičom žvotu – O ČMU SE UPRAVO RADI KOD PRAVE ANTROPOZOFIJE I JEDAN JE OD NJEZINIH TEMELJA!)
2. KAO NAČN PISANJA: koji je potpuno neprizemljen – za moje antropozofske pojmove nema ša tražti sa antropozofijom, kao budnom, razumskom, prizemljenom, ekzaktnom, znanstvenom i žvotno upotrebljivom definicijom fizičog i duhovnog svijeta.
Molim vas da obratite pažju na strukturu, načn, prizemljenost, dosljednost, praktičost... pisanja Rudolfa Steinera (u svim citatima usprkos prevodu sa njemačog jezika –
tekstovi u plavom) i sami dođte do zaključa o bar jednoj od mojih kritika o NE-antropozofskom načnu pisanja (i ujedno NE-antorpozofiji) tzv. »neo-antropozofa« pri uspoređvanju sa njihovom »biblijom« (http://antropozofija.org/download/SPorocilo%20clovestvu%20na%20razcepu%20poti.pdf)!!!
Pozivam sve ozbiljne poznavoce antropozofije, da se odazovu.
Sa idućm citatom se navezujem joši na – većotvorenu temu Đrđ Savić na temu
Samael Aun Weor o seksualnoj magiji (navedeni tekst rangiram kao sličo odnosno jednako):»Seksualnost je na ovom planetu, uvijek bila veza sa višm frekvencijama. Seksualna vibracija je naš veza sa kozmičim identitetom. (op.p.: razlog, da je Rimo-Katoliča Religija spolnost »zaprljala«) Seksualnost je pušena kao frekvencija, da vi po njoj plutate kroz svoj žvčni sistem i spojite sa višm Umom, dolazeć iz tijela. Vrlo bitno za svakoga, koji žli biti u kompletnoj harmoniji sa svojim fizičim bićm je, da redovito prakticira neki vid dubokog disanja, gdje je udisaj vrlo bitan, kisik se unosi u tijelo i događ se oksidacija«
»SPoročlo čovešvu na razcepu poti«, str.419
U osnovi reproduktivne moć u vezi su sa silama imaginacije (nov načn vegetativne reprodukcije kroz organ govora – ali tek na novom planetarnom stanju unutar našg solarnog sistema t.j. »Novog Jupitera«!). Ali to jošne znač bilo kakvo upotrebljavanje seksualnosti za dostizanje višh stanja svijesti.
Ta izjava izuzima princip Krista (Makrokozmičog Ja), koji je temelj razvoja našg ljudskog mikrokozmičog Ja. Istovremeno izuzima misiju Zemlje (antropozofsko: 4. planetarnu
epohu) kao potpun i pravilan razvoj Ja čvjeka (t.j. da se radi o čšćnju duš i pravilno prizemljenje) i podstič samo forsiranje u duhovni svijet.
Bez potpunog razvoja Ja (da istinito shvatimo ko smo mi) ćmo sa svakom novom moć koju dobijemo, napraviti samo kaos sebi (razvoju svog individuuma t.j. Ja), kao i dekadentno djelovali na okolinu.
U današjem vremenu je odnos izmeđ nekakve razumske budnosti i moralnosti čvjeka potpuno porušn – i ša u praksi koja nam je svima dokaz radimo sa su ljudima i planetom? Viš ili manje niša dobro.
A sada zamislite, da tu »budnost« poklonite neandertalcu nekoliko tisućjeć prije račnanja našg vremena.
I upravo mi smo taj neandertalac u odnosu do moć, koje ć biti prirodne (dane) moć čvječnstva u budućosti.
Znač ne radi se o dostizanju moć, jer
»sve šo prije vremena i na neprimjerno... kanaliziramo i donesemo na Zemlju – sa time unišavamo budućost – ukrali smo budućosti. Luciferiči i ahrimaniči duhovi ć bilo kakvo znanje bez harmonizacije sa nacrtom stvarnog i ispravnog razvoja svijeta (koji vode pravilno razvijene hierarhije) odma spustiti u Zemaljsko postojanje, čm nađ za to primjeran medij (čvjeka)! Nije svaki uvid, odkrić... samo nešo graciozno i krasno« - nekako u tom smislu (OPREZ: nije citirano), govori R. Steiner (ako nađm originalni tekst ć ga doslovno citirati)!Isto tako smatram bilo kakvo čsto dizanje moć i sposobnosti (seksualnost kao put napretka za vezu sa kozmosom) kao neprihvatljivu, pošo se radi o zdravoj askezi, optimalnom odricanju (kroz puno razumijevanje, i ne kao pravilo)te razmišjanju o tome, zašo se nam seksualna potreba uključje (manipulacije medija, podsvjesne stresne situacije...), i ne jošdodatno uključvanje sa ciljem »dostizanje nečg višg i kozmičog«!
Rudolf Steiner (kojeg neki opisuju kao čvjeka sa najvećm znanjem (ljudskim!) svih vremena) navodi: da ako bi počo pisati o duhovnim uvidima prije (prije nego šo je naučo sve moguć šo pruž ovaj svijet), dao bi iskrivljene slike duhovnog svijeta!
Ne radi se u uvidu, nego o prizemljenju i šrenju svih pogleda znanja. Upoznavanje prave, najviš i bezuvjetne ljubavi je moguć samo na Zemlji, pošoje Krist poslje Uskrsnuć (koje je realna čnjenica u duhovnom!) ostao u duhovnoj atmosferi Zemlje. I sve šo se ne naučmo kao ljudi na Zemlji za vrijeme žvota moramo nadoknaditi u idućj inkarnaciji.
Šo shvatimo (ne samo razumsko) u žvotu na Zemlji, možmo prerađvati i poslje smrti, a ono šo nismo shvatili – zbog toga se u ime našg dobra vraćmo na Zemlju.
Znač ne radi se o odzemljavanju u kozmos, većpovezivanje sa tim (realnim Kristom) šo možmo u najboljem obliku nać u žvotu na Zemlji! To šo su posvećni prije Misterijuma na Golgoti tražli »vani« je poslje tog događja na/u Zemlji (SAMO JEDNOM Krist u fizičom izmeđ 30. i 33. godine Isusa iz Nazareta) i po Uskrsnuć jošsamo u duhovnoj atmosferi Zemlje (NOVA OBJAVA KRISTA U ETERSKOM SVIJETU POČNJE U RAZDOBLJU VLADAVINE Arhanđla Mihaela >1879)!
Kad budemo spremni duhovni svijet neć/ne mož nas previdjeti.
Ne radi se o dostizanju višg stanja svijesti (šo je u svakom slučju prefinjeni i prikriven egoizam vidjeti/znati viš), nego se napraviti dostojnoga, strpljivog i »bez žlje« (ne razumijeti krivo u smislu apatije) dočkati da duhovnost sama dođ do nas, dok mi u međvremenu neprestano budni, se budimo, učmo i prvenstveno djelujemo u fizičom t.j. na zdrav načn kroz nas same dižmo i budimo najviš princip čvjeka – princip volje!(opiano možte skoro sigurno nać u knjizi: »Os Isusa do Krista«, GA 131)
O disanju isto znamo u antropozofiji zašo (odnosno u većni oblika) nije primjerno. Umjetno (sa tehnikom) dolazimo na rub duhovnog svijeta i nešo vidimo...!). I opet: ne radi se o viđnju, većo potpunoj stabilnosti i sposobnosti razlikovanja unutar duhovnog viđnja!
Sa tehnikama možmo dotaknuti rub duhovnog svijeta, ali ša nam to mož pomoć, ako smo jošuvijek neobrazovana i nerazvijena duš koja ć viđno filtrirati kroz svoj vlastiti snop dušvne nečstoć i iskriviti istinu!?
Shvatiti da su sve sile koje su nam kao ljudima dane »posuđne« od višh hierarhija u ime razvoja svijeta i kozmosa te ih postaviti na svoje pravo božnsko mjesto, bi trebao biti središji čvjekov cilj.
I to se mož dogoditi samo kada molimo za milost, da se vratimo na put, koji nam je u osnovi dan i da sve moć ne postavljamo prema svom vlastitom interesu materialnog bogaćnja, užtaka, nepravilnih težji (npr. i »gore u duhovno«), pošo se ne radi o našm samo-vlastitom »rasvijetljenju« amputiranom od Zemlje, jer usprkos tome ćmo izumrijeti, ako Zemlja kao planet, zajedno saostalim dušma ne pređ u iduć planetarno stanje (antropozofsko: 5. planetarna epoha »Novog Jupitera«).
Jošslikovit rezime:
»Bi li radije učli od slijepog Alberta Einsteina ili neandertaleca kojeg jošsluž fiziče oč«?
Navodim jošjedan citat Rudolfa Steinera gdje objašjava odakle dolaze duhovni utjecaji striktno-prostornog razmišjanja i shvaćnja te kao posljedica toga postavljanje svega u samo te - materialističe okvire (NLP, »vanzemaljci«...):
Rudolf Steiner
(O PROSTORNOM I VREMENSKOM):»Tek sa danima Kopernika, Galileja, Đrdana Bruna prostor počnje da igra veliku ulogu u gledanju na svet. Ptolomejev sistem sveta, koji se većbavi predstavom prostora, ipak je usmeren viš prema vremenu...«
»Ali, glavna stvar pri tom jeste prostorno predstavljanje slike sveta. I odatle i proizlazi pojava da je svako ljudsko rasuđvanje zasnovano na prostornim predstavama.
Moderan čvjek je sve viš ugrađvao prostorno u svoju spoljašju sliku sveta, ali ga je ugrađvo i u svoje celokupno mišlenje. I upravo danas, rekao bih, stojimo pred kulminacijom tog prostornog predstavljanja, prostornog mišjenja.
Pomislite samo kako čveku današjice tešo pada da prati čsto vremenski, recimo neko izlaganje. Ljudi se raduju kada se pri tome prostor uzme u pomoć da se bar nešo napiš na tabli... moderan čvjek se tek tada zaista oseć u svom elementu. »Ilustracija«, a time se misli izražvanje u smislu prostornosti, to je ono šo je potrebno modernom čvjeku za svako tumačnje, on za tim tež...«
»Treba samo da se pogleda na nešo šo je postalo određna pojava današjice, pa ć se videti to tražnje modernog čveka da se svuda osloni jedino na prostor...«
»To usmeravanje, taj stav i ograničvanje samo na prostorno, to vam je karakteristika današjeg vremena. Čvek danas ima stav da tež isključvo
prema prostoru. Ko otvorenim očma posmatra današju kulturu i civilizaciju, on će u svemu zapaziti taj stav.
S druge strane težmo – onim šo nazivamo antroposofskom duhovnom naukom – bašza tim da izađmo iz prostornog. Svakako, toj težji za prostornim prikazivanjem izlazimo i mi u susret većtime šo duhovnom dajemo opipljivu formu, šo stvaramo mogućost da se ono čje, čta, shvati, razume. To je većopravdano, jer se time pomaž sposobnost predstavljanja, zar ne? No, pri tome moramo uvek imati na umu da je to samo sredstvo za ilustraciju, a da je ono o čmu se zapravo radi težja, bar težja, da se izađ iz prostornog...«
»Ali mora se stalno naglašvati, kako je težja antroposofske nauke da se to prosuđvanje usmereno prema prostoru, da se to čsto ljudsko znanje opet privede onom duhovno-božnskom.
Mi nećmo natrag u stare svesti duš, nego hoćmo bašnajnoviju, modernu svest duš iz zavisnosti od čsto prostornog, materijalnog da prevedemo u nematerijalno, vremensko, duhovno.«»Tež se , dakle, za određnim duhovnim znanjem koje je srodno prirodnonaučom znanju, iako mu je bašsuprotno zato jer je usmereno na natčlno po sadržju.«
»...ako bismo se jednom preneli u položj visokih božnskih bić, međ kojima žvimo od smrti do novog rođnja, i na to kako ona usmeravaju svoje dušvno oko dole ... kako prate raznim sredstvima tok zemaljskih događja ...«
»Ta duhovno-božnska bić se malo interesuju za ono šo se radi u modernim laboratorijama, pa čk i klinikama... najmanje ih interesuje bašono šo »profesorstvo« sprovodi ovde na Zemlji. Ali, to je bašono šo mora duboko da dirne onoga ko ima uvid u modernu nauku iniciacije. On onda kaž sebi: mi ljudi, postali smo u ovom poslednjem razdoblju strani bogovima; moramo opet da podignemo mostove koji ć nas povezati sa božnsko-duhovnim svetom. To je ono šo pri unutrašjem gledanju tih stvari, daje impuls za antropozofsku nauku.«
»No, sve se to zasniva na jednoj vrlo važoj kosmičoj čnjenici.
Prostorno gledanje je, naime, jedno čsto ljudsko gledanje, dok bogovi sa kojima čvjek žvi u vremenu izmeđ smrti i novog rođnja, koje je za čveka najvažije, imaju izrazito vremensko glediše, a ono prostorno glediše, koje stič čvek na Zemlji, oni uopše nemaju. Te prostorne predsave su nešo specifičo ljudsko. Čvek stupa tek onda u prostor kada silazi iz božnsko-duhovnog sveta u zemaljski svet. Prostorno gledano, zaista se čni da je sve u perspektivi. Ali sud, mišjenje u dimenzijama, to je nešo potpuno zemaljsko.«»I čvek mož da osvoji za bogove komad novog sveta, kada na ispravan načn to čni, kada ne ostaje pri prostoru, nego kada u prostorno glediše opet unosi duhovnost.«
»Ispružte svoju levu ruku. U tom zemaljskom, u vašm pružnju ruke, u mišćma, u nervima žvi i božnsko. A sada prstima svoje leve ruke dodirujte prste svoje desne ruke; to mož da se izvede samo u prostoru. To da svoju levu ruku osećte desnom i obrnuto, to ne prate ona božnsko-duhovna bić. Ona prate i desnu i levu ruku, ali samo do dodira, a osećnje koje se međ njima dešva pri dodiru, to bogovi nemaju svojim sposobnostima, to je nešo šo proistič tek iz prostora.«
»Kada gledate svojim desnim i levim okom i imate pravac pogleda s desna i s leva, tada imate u pogledu s leva uticaj bogova, i u pogledu s desna uticaj bogova, a susret oba je nešo čsto ljudski.«
»Tako da za bogove biva ljudsi načn predstavljanja sve nerazumljiviji. I baškada to uzmemo u obzir, moramo da ukažmo na onaj
značjni, sudbonosni događj XIX. veka, o kome smo većčsto govorili, a koji se opisuje tako šo kažmo: vladavina duhovnih bić koja se označvaju imenom Gavrilo, smenjena je vladavinom drugih duhovnih bić koja se označvaju imenom Mihailo.U poslednjoj trećni XIX. veka postaje ono duhovno bić koje nazivamo Mihailom, na neki načn vladar u svemu šo je duhovno u ljudskim zbivanjima na Zemlji. I dok je ono bić Gavrilo jedno bić viš orijentisano na pasivne osobine ljudi, Mihailo je aktivno bić, ono bić, koje, na neki načn, bije u našm žlama, žvcima, u disanju, a sa ciljem da aktivno razvijemo šo pripada našm ljudskom rodu u vezi sa kosmičim. To je ono šo stoji pred nama kao neki poziv Mihaila: da postanemo aktivni, sve do našh misli, tako da kao ljudi izgradimo svoj pogled na svet, svojom sopstvenom unutrašjom aktivnošć. Tek time pripadamo vremenu Mihaila: ne da sedimo skršenih ruku i pušamo da nam se daju spoljašja i unutrašja obavešenja, nego da aktivno sarađjemo na onom šo nam se daje iz opažnja, posmatranja i prežvljavanja u svetu.
»Gavrilo stoji, takoreć, sasvim zaprepašćn pred onim šo danas ima obrazovan čvek kao sadržj svoje svesti. A Mihailo, koji je tesno povezan sa Sunčvim snagama, mož bar da uputi svoje delovanje u ono šo čvek oblikuje u mislima, koje mogu da budu impulsi za njegova slobodna dela.
U sve to mož da se umeš Mihailo svojom aktivnošć i radom, i to sam nazvo, na primer u mojoj Tajnoj nauci, slobodnim čstim mišjenjem, koje mora (mišjenje) da bude pravi impuls u današje vreme za individualnu volju čveka koja deluje u slobodi, i onom delanju koje proistič iz impulsa ljubavi. A Mihailo je pogotovo blizak tome.Zato je on vesnik koga su bogovi poslali dole, da bi donekle preuzeo ono šo se sada prenosi iz emancipovanog znanja u produhovljeno znanje.
Nauka, koja kao antropozofska duhovna nauka, ponovo produhovljava prostorno rasuđvanje i ponovo ga čni natčlnim, ona radi odozdo prema gore – kao da pruž ruke odozdo naviš, da bi se dohvatila odozgo ispružnih ruku Mihaila.«»Kada bi ljudi razvili jedno prostorno znanje, kada ga ne bi produhovljavali, kada bi zastali kod antropologije i ne bi hteli da dođ do antroposofije, tada bi Mihailovo vreme prošo, on bi odustao od svoje vladavine i odneo bi bogovima vest da čvečnstvo hoć da se odvoji od bogova.«
»Mihailo ne bi smeo da kaž bogovima, ako ljudi hoć pravilno da obave svoj razvoj: »Ljudi su navikli da pilje u sve samo prostorno, naučli su da preziru sve šo žvi samo u vremenu«
»I time mogu ljudi, koji neć samo da pilje u prostor i koji neć da se zadovolje samo prihvatanjem stvari u materijalnom obliku, kao šo je to uobičjeno na počtku XX. veka, opet da shvate da njihov žvot mož da se nastavi neposredno na božnski žvot.
Vidite, dragi prijatelji,
ako se čvek bavi antropozofijom u duhu nauke o iniciaciji, tada to znač da vodi račna o kosmičom događnju, o stvarima o kojima čvečnstvo treba da radi u saglasnosti sa božnskim svetom. A u današje vreme mnogo toga je u pitanju, ako se stvari ne shvate strogo i ozbiljno. Radi se o tome, da li hoćmo da posejemo klicu za ono šo treba da bude ispravno u danjem žvotu sa duhovnim svetom ili nećmo.A kada pomislite kako je izuzetno značjno to šo je ovim rečno, tada ćte da ocenite kakvu meru ozbiljnosti, kakvu unutrašju črstinu mora da poseduje
duš, ako hoć da učni antroposofiju sadržnom svog predstavljanja, svog misaonog žvota.«
(spski prevod
AKC Beograd,
prevod: Mile Galović
»Uzajamni odnos zvezda i čveka«
GA 219)
1. Prostorno predstavljanje kao tok i potreba evolucije:
Radi se o tome da smo – kako kaž R. Steiner - »svi djeca vremena u kojem žvimo« i svi razmišjamo materijalno, koliko god mi mislili da smo duhovni i napredni.
To je bio zahtjev evolucije, ali postoji vrijeme kada stvari moraju biti premašne.
2. Napredni, pravilno razvijeni duhovi i oni duhovi koji vode natrag u prostorno rasuđvanje te dekadentnost samo-prostorne svijesti:
Tu možmo biti dalje sužji
dekadentnih duhova, koji nas žle držti na mjestu (i uloga moć tih sila sigurno niije zanemariva – šo nam dokazuje sva zanesenjača te zavodljiva literatura i informacije - na čst kojoj i pišm ovaj cjelokupni tekst kao predmet problema!).3. UPOZORENJA:
S napisanim tekstom - koliko god to tako izgledalo – ne žlim probuditi nikakav rascjep, separatizam, nestrpljenje... ali svejedno jasno razdijeliti ono, šo vrlo utemeljeno ne spada zajedno. Jošjednom naglašvam, da se ne radi o kritiziranju pojedinaca, neke od vas poznajem, ostale ć rado upoznati i saslušti ša imate reć 1.) objektivno i 2.) kakvo je vaš mišjenje o tome.
Definitivno ć biti zahvalan i za svaku kritiku svog vlastitog rada, pošo je interpretacije i greše na žlost nemoguć potpuno izbjeć.
Molim sve prave poznavaoce antropozofije da se uključ i navedeno dopune sa svojim komentarom.
Hvala,
Radovan Jokanović
Ljubljana
Januar 2015
bglavac
edin.kecanovic
