Ta famozna reč "duhovnost", koja izaziva na neki način strah i nedoumice šta je, kako to postići, da li se je dobar.... pa se čita, raspravlja, mudruje, a jednostavna je. Nema toga ko je ne živi.

Duhovnost je svakodnevnica...kad god se je skoncentriran na neki posao se živi duhovno.  kada se sa voljom obavlja neki posao, bilo da je fizički, umni...ako se pegla, čita, piše, meditira, šetnja u prirodi, uživanje u hrani...  unose se pozitivne misli, automatski prešalta :) na svoju duhovnu plat.( koncentracija na neko zlodelo...to je druga priča)

Kada se je neraspoložen, pod stresom i podlegne..automatski mu se isključi pa sebe žalosti ili druge povređuje. Onda je ne živi.

Ako nezadovoljstvo traje dugo ako je učestalo, dobro je da se osvesti, dobro je čuti mišljenje drugog..ako se shvati da se stupnjuje i da će odvesti u hronično nezadovoljstvo, tada je potrebno sebe disciplinirati dok se ravnoteža ponovo ne uspostavi.

Duhovnost nema puno veze sa obrazovanjem, statusom, materijalnim stanjem...ima ljudi koji su siromašni...nepismeni, nikada nisu možda čuli za tu reč a žive je ceo život. Ponekada su čuje od takvih ljudi.... kada bi mogli svoj život ponoviti..živeli bi ga takvog kakav je bio. Oni žive po božijem zakonu, zakonima prirode, prihvataju slabo i dobro. Ono su pravi duhovnjaci. Naravno i obrazovani, "bogati" žive kvalitetnim životom, a i među jednima i drugima ima takvih koji su krenuli stranputicom..krivicom odgoja, neznanja, neprihvatanjem iskustva drugih, željom za sticanjem čim više materijalnih dobara.....

Davno je od toga kada sam sa jednom (mislim da je bila nepismena) starom ženom razgovarala o običnim stvarima..svakodnevnom životu...uživala je u tom tednu..radovala se bomboni koju je "kradom" (zbog zdravstvenih problema) sinoć uzela dok je gledala na tv klizanje i dva sata uživala i o ničem drugom nije razmišljala.

Eto duhovnosti.  (moje mišljenje i ne tvrdnja)