Čovekov život se ne razlikuje puno od drveta :) Iz semena izraste, prolista...rascveta se, donese plod..listovi odpadnu, osuši se i pretvori u prah. Ponekada ga napadne neka bolest... neko ga pre vremena poseče.

To nežno biće se trudi, kako god zna i ume,  odoleva raznim nepogodama...pomogne drugima i pomažu mu.. Popravlja greške...moli..čini dobra dela..zahvaljuje.. do god ne onemogne.

To nežno biće pesnik A.Ihan, je opisao:

Tri četvrtine čoveka sastavlja voda

i jedna dvadesetina zraka

Čvrste materije pa je zapanjujuće malo

i retko joj uspe sakupiti toliko..za ostrvo,

na kojem bi zaboravili na slepu grozu utapljajućega

i sa najviše palme raširio pogled po svoj širini

tamo do horizonta,

gde se ukrivljuje duša

i možda počinje nešto novo.

 

Ta nada za "večni život".... i vera u reči: Ne bojte se!...daje čoveku snagu da izdrži.

To nežno biće...Čovek.. se prepustiti emocijama i tada... "po dobroj staroj navadi"... iskaže svoje osećaje do drugoga.

Tako neka bude i danas... bilo kroz dobru misao, gestu, kavicu ili pesmu