Nekada davno su zbog sportskih igara prekidali ratove a danas skoro da mogu izbiti... da nema pravila igre i Sudija...o tome ne bih pisala, niti dovoljno razumem, zašto čovek a ne tako retko, kada mu je dobro kada se zabavlja postaje agresivan.

Tri su velika sportska događaja koja se održavaju u letnjim mesecima. Olimpijada, Svetsko nogometno prvenstvo i biciklistička trka po Francuskoj.

Sve tri pratim sa pozornošću iako nisam sportski tip a eto iz nekoga razloga me je privuklo. leto nije moje aktivno godišnje doba, više sam doma zbog neugodnih temperatura a i zabavi me.

Da su sportisti i najveći ambasadori neke zemlje to je jasno.

Sportske priredbe su pored takmičenja postale već odavno i širenje kulture. Sama otvaranja i zatvaranja takvih priredbi su prava umetnička dela. Ogromna sredstva namenja tim priredbama ipak nisu uzalud bačena. Pre svega zapošljavaju se radnici, grade se stadioni, hoteli, infrastruktura, koja posle priredbi dobija neku drugu namenu i ostaje toj zemlji. Razvija se turizam koji je od velikog značaja kako za gostitelja tako i za turiste.

I pored ogromnog broja poseta, desetine hiljada posetioca na stadionima ipak je zanemarujući broj spram onih koji si to ne mogu priuštiti, Zato se može putem medija pratiti navijati za sportiste iz svoje zemlje...ili već nekog drugoga.

Ovogodišnji TourdeFrance (a i predhodni) su  tako zanimljivi i razlog da ću pratiti i u buduće. Tome su doprinela dva komentatora, koja su odlično obavila svoj posao. Takmičenja su tri tedna od Juga Francuske do Pariza...etape su duge ponekada i po 5-6h i bile bi "nezanimljive" bez njihovih komentara gledati ponekada samo vrtenje pedala.

Pored toga što sam saznala osnove i pravila toga sporta...puno vremena u "praznim" momentima su davali i veoma zanimljive podatke...tako da sam imala sliku kako se pripremaju, čega se sve odriču, kako se fizički i psihološki pripremaju i još puno toga.

Trasa prolazi preko Pirineja. Ta etapa je najteža... izazov svakog sportiste i veoma zanimljiva.

Stanovnici toga područja na specifičan način obeležavaju taj dan kada se vozi kroz njihovu pokrajinu. Postao im je na neki način praznik, kao i u ostalim mestima do glavnog grada.

Komentatori su se potrudili da skoro o svakom mestu daju podatke...o broju stanovnika o prošlosti o znamenitostima, prelepim sakralnim objektima, dvorcima, čime se stanovništvo bavi, kojim putem se do njih može doći,...o životinjama, prirodi...ukratko mali istorijat toga mesta. Helikopterski snimci su prelepi, obkruže mesto i obavezno snime na nekoj livadi transparetne i "žive semafore" na kojima su razne poruke, karakteristične za mesto  a skoro u svakom mestu transparent sa dobrodošlicom svim ljudima.

Večeras će posle napornih tri tedna stići do Pariza i završiti taj sportski događaj. Najbolji će biti na postolju...Nije toliko važno ko će pobediti, koliko će se ostvariti želja svakog učesnika od prvog do zadnjeg da je bio na TourdeFrance. To će im ostati doživotno u sećanju i kao nagrada za sav uložen trud.

Svake godine se odlučim za nekog "novog...mog" :) favorita i pratim. Ove godine su to bila dva: Nibali i Majka. Drugi je osvojio pikastu majicu, a najverovatnije da će Nibali biti na najvišoj stepenici pod Trijumfalnom kapijom...lepo simbolično mesto pod kojim najboljem podele priznanje. :)