Prvo poplava, pa - GMO?

Sve u ime demokratije       

Poplave su došle i prošle, ostavljajući za sobom ljudske žrtve, razrušene kuće, puteve, poharanu zemlju i uništene useve. Koliko će trajati oporavak - ne znamo. Pomagali su nam svi u tragičnim danima kada je pošast vladala Srbijom. Prvi su došli ruski spasioci, a onda i ostali...

Evropska unija obećava pomoć, navodno nudeći tretman „kao da smo već članica” ove „velike porodice naroda”. I Amerika je ponudila pomoć, radilo se, čini nam se, o celih 100 hiljada dolara. Da li će nam SAD pomagati i ubuduće, možda na malo drugačiji način? Ili Evropa? Videćemo...

Nadamo se da se neće raditi o scenariju kakav je, recimo zadesio Avganistan. Prvo igranje klimom, uništavanje zemlje, a onda - „pomoć”.

Bacanje na kolena 

 O klimatskom  oružju čiji je cilj da neku zemlju „baci na kolena” nedavno je pisao Mišel Kosudovski, profesor ekonomije na univerzitetu Otave, osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije (Centre for Research on Globalization - CRG) u Montrealu.

Kosudovski je cenjeni autor (Globalizacija moći i novi svetski poredak”, Rat protiv terorizma, Seme uništenja itd)”.

Bavio se i onim što nas je zadesilo u poslednjih nekoliko decenija (vredi pročitati njegov članak Kako je MMF uništio Jugoslaviju - može se naći preveden na Internetu).

Sve u svemu, dr Kosudovski je januara ove godine objavio tekst o klimatskom oružju masovnog uništenja, odnosno „posedovanju vremena”.

Kako objašnjava, članak je zapravo prvi put objavjen još 2004. godine, a u ovoj verziji postoje samo manje izmene. Prenećemo neke podatke i teze koje iznosi Kosudovski....

„Tehnike promene životnog okruženja (Environmental modification techniljues - ENMOD) u vojne svrhe predstavljaju u sadašnjem kontekstu globalnog ratovanja krajnje oružje masovnog uništenja” - kaže autor, tvrdeći da su mogućnosti manipulacije klimom razvili i SAD i - Rusija.

Amerika ipak prednjači, jer ih primenjuje više od pola veka. Američki matematičar i fizičar Džon fon Nojman (između ostalog, radio je na prvim testiranjima atomske bombe, a i umro je od posledica zračenja), u sprezi sa Ministarstvom odbrane SAD, počeo je da istražuje modifikaciju vremena krajem 1940-tih, predvidevši „oblike klimatskog ratovanja koji su još nezamislivi.”.

 Tokom Vijetnamskog rata, korišćene su tehnike „zasejavanja” oblaka, i to od 1967, zahvaljujući projektu „Popaj”, čiji je cilj bio da se produži sezona monsuna i blokira snabdevanje neprijatelja hranom duž Ho Ši Minovog puta.

 „Američka vojska razvila je napredne mogućnosti koje omogućavaju selektivno menjanje vremenskih prilika”.

„Sa vojnog gledišta, HAARP je oružje masovne destrukcije koje operiše iz spoljnje atmosfere i sposobno je da destabilizuje agrikulturne i ekološke sisteme širom sveta” - nastavlja Kodusovski.

Autor navodi i citat iz dokumenta Vazduhoplovstva SAD AF 2025 Final Report gde piše da ovo oružje “nudi borcima širok spektar mogućih opcija da poraze ili prinude na predaju protivnika”, mogućnost da aktivira poplave, uragane, suše i zemljotrese: „Modifikacija vremena će postati deo nacionalne ili međunarodne bezbednosti i može da se radi jednostrano... Može da ima ofanzivne ili odbrambene zahteve ili čak da se koristi u svrhu zastrašivanja.

Sposobnost da generiše padavine, maglu i oluje na zemlji ili čak da menja svemirsko vreme … i proizvodnja veštačkog vremena - sve je to deo jednog intergrisanog seta (vojnih) tehnologija”.

 Kosudovski pominje da je još još maja 1977, Generalna skupština UN ratikovala konvenciju koja zabranjuje „vojnu ili drugu upotrebu tehnika promene životne sredine koja ima rasprostranjene, dugotrajne ili ozbiljne efekte”.

Ova konvencija definiše „tehnike promene životne sredine” kao i „bilo koju tehniku za promenu - kroz namernu manipulaciju prirodnim procesima - dinamikom, sastavom ili strukturom Zemlje, njene biote (biota je „evoluciono nastala sveukupnost biljaka, životinja, gljiva i bakterija na određenoj teritoriji, tj. pojam koji obuhvata floru i faunu; za razliku od organizama koji ulaze u jednu biocenozu ili biogeocenozu, organizmi biote ne moraju imati ekološke veze”), litosfere, hidrosfere i atmosfere, ili iz spoljnjeg svemira”. Reklo bi se da je konvencija UN bila jednako delotvorna kao i čuvena „Rezolucija 1244” - pošto od tada, bar zvanično, niko nije ni pokušao da manipuliše vremenskim prilikama.

 Međutim - nastavlja Kosudovski, „ratovanje vremenom” ipak je u opticaju, kao „krajnje oružje masovnog uništenja sa potencijalom da destabilizacije neprijateljskog ekosistema, uništavanja agrikuluture, onemogućavanja mreže konmunikacija”.

Drugim rečima, ENMOD tehnike mogu uništiti čitave nacionalne ekonomije, osiromašiti milione ljudi i „ubiti naciju” - bez raspoređivanja trupa i vojne opreme. Čisto i jeftino.

Isključivo - vojni projekat

„Vazduhoplovstvo SAD ima mogućnosti da manipuliše klimom - što zbog testiranja, što u vojno-obaveštajne svrhe. Ove mogućnosti su se proširile na izazivanje poplava, uragana, suša i zemljotresa.

U poslednjih nekoliko godina, američko Ministarstvo odbrane izdvojilo je velike sume novca za razvoj i usavršavanje ovih moći”.

Dr Kosudovski napominje da ne postoje jasni dokazi da je Vazduhoplovstvo koristilo svoje potencijale za promenu vremena, ali bi bilo logično da ih koristi - makar u svrhe rutinskog testiranja, kao što je slučaj kod svakog drugog oružja. Pentagon se zvanično pridružio bobri protiv globalnog zagrevanja.

S druge strane, na Aljasci se nalazi čuveni HAARP - kojim zajednički upravlju Vazduhoplovstvo i - Ratna mornarica.

 A u vezi sa tezom da je u pitanju samo istraživački projekat - Kosudovski navodi podatke koji jasno ukazuju da je su projekat uključene firme koje su sve samo ne usmerene na - nauku radi nauke.

Prvu faza HAARP-ovog Jonosfernog istraživačkog instrumenta (Ionospheric Research Instrument - IRI) je završio je APTI (američki proizvođač oružja). IRI sistem antena je prvi put instaliran 1992, a posao je obavila filijala firme British Aerospace Systems-a (BAES), koristeći APTI patent. Antene su emitovale u spolju atmosferu, koristeći set bežičnih visokofrekventnih transmitera.

 Godine 1994, APTI je prodat kompaniji E-Systems, uključujući i patente i ugovor za izgradnju druge faze. Inače E-Systems je specijalizovana u proizvodnji elektronske ratne opreme, navigacije i izviđačke mašinerije, uključujući „visokosofisticirane špijunske uređaje” “E-Systems je jedan od najvećih obaveštajnih izvođača na svetu, koji radi za CIA, kontraobaveštajne organizacije itd.

SAD godišnje troši 1,8 mlijardi dolara na ove organizacije, a tu je i 800 milona za "crne" projekte, toliko tajne da ni Kongresu nije rečeno kako se tačno taj novac troši”.

 Kupovinom kompanije APTI, E-Systems je, dakle, dobio stratešku vojnu tehnologiju za promenu vremena i patentna prava, uključujući i patent Bernarda J. Istlanda (US Patent No: 4,686,605)

Metodi i aparature za preuređivanje regiona u Zemljinoj atmosferi, jonosferi i/ili magnetosferi (Method and Apparatus for Altering a Region in the Earth’s Atmosphere, Ionosphere and/or Magnetosphere). Važno je napomenuti, kaže Kasudovski, da je su Istlandovi/APTI patenti „bazirani na istraživanju američkog naučnika srpskog porekla Nikole Tesle (mnoge njegove ideje ukrale su američke korporacije)”.

Istland je ovu smrtonosnu tehnologiju opisao kao sposobnu da: “izazive… totalni poremećaj komunikacija na veoma velikom području… za uništavanje projektila ili letelica, skretanje ili konfuziju… modifikaciju vremena…”

 Samo godinu kasnije, kompanija Raytheon otkupila je E-Systems, time postavš najveći svetski proizvođač elektronske vojne opreme.

Raytheon, dakle, poseduje patente koji se koriste za razvoj objekta na Aljasci, a uključen je i u druge rejone u kojima se istražuju promene vremenskih prilika u vojne svrhe, među kojima je i podružnica na Antarktiku - Raytheon Polar Services.

Tokom Klitonovog mandata montiran je sistem koji se sastoji od 48 aktivnih antenskih elemenata sa povezanim bežičnim predajnicima u HAARP objektu (u početnoj fazi bilo je povezano samo 18).

British Aerospace Sistems (BAES) , koji je učestvovao u početnim instalacijama antene dobio je novi ugovor 2003, po njemu je odobreno još nekoliko miliona dolara, a potpisan jedva dva meseca pre anglo-američke invazije na Irak.

 „Koristeći tehnologiju koju je posedovao Raytheon, BAES je dalje razvila HAARP.. Aprila 2003, BAE Systems Advanced Technologies je spoljnu izgradnju antena poverio kompaniji Phazar Corp, specijalizonoj za bežične antene za vojnu upotrebu.

Phazar-u je poverena proizvodnja i povezivanje 132 ukrštene dipolne antene za objekat HAARP.

Godinu kasnije, aprila 2004, pokrenuta je finalna faza proširenja HAARP-a i svih 180 antena opremljeno je predajnicima visoke frekvencije.

BAE Systems je dobio još jedan unosan ugovor, ovoga puta od 35 miliona dolara. Jula 2004, Phazar je isporučio i instalirao 132 antene uključujući - dakle - ukupno 180”.

 U međuvremenu, BAE Systems je ugovorio sa firmom odbrambene elektronike iz Džersija, DRS Technologies, Inc aranžman od 11,5 miliona dolara za proizvodnju i instalaciju visokofrekventnih radio transmitera za oblast HAARP antena. Isporuka i instalacije bili su završeni jula 2006.

Testiranje HAARP opreme (2003-2004)

Važno je napomenuti da je deo ugovora sa BAE Systems i različitim podizvođačima - bio da je neophodno rutinsko testiranje vojne opreme. O ovome je, kaže Kosudovski, rekla koju reč ruska Duma u izveštaju iz 2002:

“Odbori izveštavaju da SAD planira testiranje tri objekta ove vrste. Prvi od njih lociran je na vojnom poligonu na Aljasci: testovi punom snagom počeće početkom 2003. Drugi je na Grenlandu, a treći u Norveškoj.”

„SAD planira da sprovede velike naučne eksperimente pod HAARP programom, i to bez kontrole globalne zajednice, i stvoriće oružje sposobno da razbije radio komunikaciju i opremu instaliranu na svemirske brodove i rakete, izazivajući ozbiljne nezgode na električnim mrežama, naftovodima i gasovodima i imaće negativan uticaj na mentalno zdravlje ljudi koji nastanjuju čitave regione” - rekli su deputati (Interfadž Nenjs Agency, 8. avgust 2002).

 Dakle - reklo bi se da je objekat (ili - objekti?) ipak povezan sa vojskom i vojnom tehnologijom.

No, da li je ovo oružje već upotrebljeno ili, barem, testirano?

Kosudovski kaže da nema jasnih dokaza da je tako. Ipak, navodi neke situacije koje zaista izgledaju kao je promenom klimatskih uslova ratovano protiv „otpadničkih država”.

 „Vremenske prilike u Severnoj Koreji, na primer, obeležene su od sredine 1990-tih periodima suše koje se smenjuju sa poplavama. Rezutat je uništenje čitavog agrikulturnog sistema.

Na Kubi - ovaj obrazac je veoma sličan. U Iraku, Iranu i Siriji, razarajuće suše nastupile su 1999.

U Avganistanu, tri godine suše prethodilo je američkoj glavnoj invaziji 2001, što je vodilo uništenju seljačke ekonomije, što dalje vodi - do opšte gladi”.

„Manipulacija vremenom je savršeno oružje. Uperena je protiv ekonomije neprijateljskih zemlja ili čak protiv ‘prijateljskih naroda’ - bez njihovog znanja.

Ratovanje vremenom je vrsta preventivnog rata. Manipulacija klimom može da destabilizuje neprijateljsku ekonomiju, ekosistem i poljoprivredu (Koreja i Kuba, recimo).

Nepotrebno je reći da može da izazove haos na finansijskim i robnim tržištima i potencijalno može biti korišćeno kao instrument za „insajdersku trgovinu” za finansijsku dobit. Sve ovo može da destabilizuje institucije jedne zemlje.

A ovo stvara veću zavisnost od uvoza iz SAD i drugih zemalja Zapada”.

Kosudovski podseća da je Bušova administracija izjavila da zadržava pravo da napadne ove zemlje preventivno, sa tačke gledišta da ovim osigurava bezbednost Amerikanaca.

Stoga - „iako nema dokaza o o ratovanju na ovaj način protiv otpadničkih država, tehnike su spremne i u potpunosti operativne”.

Kako je prošla Severna Koreja

Severnu Koreju su, od 1995. godine, zadesile - i poplave i suše. Prema procenama Pjonganga, od gladi je umrlo 220 hiljada ljudi, dok procene američke strane idu i do - dva miliona.

Prvo je nastupila velika poplava, 1995. godine. Zatim - i poplava i suša - 1999 (te godine su, čini se, ozbiljno „muvali s vremenom”), što je dovelo do uništenja useva, jer je temperatura vode u pirinčanim poljima išla i do 40 stepeni.

Juna 2001, takođe je nastupila velika suša - padavine su iznosile samo 10 posto od normalnog nivoa, što je uništiilo useve.

Nekoliko meseci kasnije, u oktobru, nastupile su poplave, što je uništilo preostale zasade pirinča.

BBC je tada izveštavao: „Vlasti u provinciji Kangvon kažu da je oblast već patila od nedostatka hrane i da je uticaj jake kiše i poplava bio poražavajući.

Uobičajene padavine u oktobru trebalo bi da budu oko 20 mm, ali u najuogroženijim oblastima palo je 400 mm kiše za samo 12 sati”.

 Među „miljenicima” Amerike nalazi se i Kuba. Ova zemlja je takođe bila pogođena ponovljenim sušama. Godine 1998, padavine u istočnom delu Kube bile su na najnižem nivou od 1941.

Tim Ujedinjenih nacija procenio je da je oko 539,000 ljudi, od toga 280.000 farmera direktno pogođeno nedostupnošću hrane i smanjenjem prihoda kroz gubitke u proizvodnji.

Neki efekti iz izveštaja su: glad u nekim oblastima; gubitak 14 posto zaseda šećerne trske i smanjenje planiranih prolećnih zasada - jer kiše nije bilo dovoljno da bi svo seme proklijalo (što ograničava proizvodnju i za narednu godinu); čak 42 posto gubitka u hrani kao što je korenasto povrće, pasulj, banane i pirinač u pet istočnih pokrajina; umiranje stoka i živine i smanjenje proizvodnje jaja.

 Nastavak je usledio 2003, kada je razorna suša pogodila zapadni deo Kube.

U maju i junu 2004 - zemlja je pogođena najgorom sušom u svojoj istoriji. „Teška suša napala je istočnu Kubu i uništila 40 posto poljoprivrednog zemljišta, gladovalo je hiljade grla stoke i blizu četiri miliona ljudi pazilo je na svaku kap vode koju popije” - pisala je zapadna štampa.

„Ova suša je smanjila nivoe podzemih voda za nekih 10 stopa (oko tri metra - prim.autora) u poslednjih 10 godina, ostavljajući suvim više od pet hiljada bunara širom pokrajine” - rekao je Leandro Bermudez, geolog i drugi čovek kubanskog Nacionalnog instituta za hidrološka istraživanja.

Gradovima je ponestajalo vode, a prema pisanju Indipendenta, „suša je bacila Kubu na kolena”.

 „Svuda širom istočne i centralne Kube, farmeri, rančeri, stanovnici gradova i vladini zvaničnici pokušavaju da se izbore sa sušom koja je počela deceniju ranije i intnzivirala se poslednje dve godine” - navodi Kosudovski izvod iz štampe.

Više od 12 i po hiljada goveda umrlo je u pokrajini Holguin samo 2004, a proizvodnja mleka opala je za 20 procenata.

Porasla je cena pasulja, banana za kuvanje, slatkog krompira i drugih namirnica. Suša je izazvala milione dolara gubitaka, a vlada je potrošila milione dolara za kopanje bunara, gradnju vodovoda i preduzimanje drugih mera koje bi olakšale krizu, a to su ogromne sume za narod već osiromašen višedenijskom borbom sa SAD.

Radilo se teško da se goveda presele u krajeve sa više vode i da se izgradi vodovod kod najveće kubanske reke Kauto.

Avgusta 2004, većina ovih radova je završena, a onda su, u septembru, kubansku obalu pogodili uragani praćeni jakim pljuskovima.

 Malo se „švrljalo” i po bivšim, sovjetskim republikama i Avganistanu. Najgora suša u istoriji Avga

.nistana dogodila se u tri uzastopne godine pre glavne invazije SAD, od 1999. do 2001. Poljoprivredni oporavak 1990-tih, posle sovjetsko-avganistanskog rata, „pao je u vodu”.

Pre nego što će preduzeti invaziju Avganistana 2001 (navodno - u potrazi za Bin Ladenom), SAD je snabdeo Avganistan genetski modifikovanom pšenicom i odgovarajućom vrstom đubriva koje se koristi za ove useve, a rečeno je da je garantovan visok prinos, jer su biljke otporne na sušu.

Donacija GM pšenice je, međutim, zapravo vodila destabilizaciji seljačke ekonomije, jer ove GM vrste ne mogu da se reprodukuju (seme je „sterilno”).

Stoga je, taman na vreme, 2002, zemlju zahvatila glad (o čemu zapadni mediji skoro da nisu rekli ni reč).

Slični, mada ipak manje strašne okolnosti zadesile su bivše sovjetske republike Kazakhstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

Kao i Avganistan, Tadžikistan je imao infrastrukturu uništenu dugim građanskim ratom sa islamskim fundamentalistima.

A onda je jeziva suša uništila zasade u velikom delu zemlje, ostavljajući skoro polovinu od 6,2 miliona ljudi ugroženim glađu i bolešću.

„Ova zemlja je imala najmanje padavina u 75 godina. Porodice koje su preživele prošlu godinu prodajući krave i živinu sada nemaju druga stredstva preživljavanja. Neka domaćinstva su prodala staklo sa svojih prozora i i drvene grede sa krovova da bi došli do novca za hranu” - pisao je tada Gardijan.

 Jedini deo ekonomije koji je ostao nepromenjen je - trgovina drogom. Naime, Tadžikistan je tranzitni put za 65 do 85 posto heroina krijumčarenog iz Avganistana, najvećeg svetskog proizvođača ove droge..

 Godine 2001), od suše su stradali i Pakistan i Uzbekistan - najdugovečniji bunari su presušili i stradala su krda stoke.

Nešto ranije, 1999, Irak je zadesila najveća suša u 20. veku, što je dovelo još većeg uvoz žita iz zapadnih zemalja, pod okriljem programa „nafta za hranu”.

Domaća proizvodnja pšenice, ječma i drugih žitarica opala je za čak 70 posto, čime je dodatno oslabljena ekonomija zemlje već obogaljene ekonomskim sancijama i rutinskim bombardovanjem.

Slična (iako manje ozbiljna kriza) zadesila je i Siriju i Iran. A onda, dodajemo mi - cunami je zadesio Japan i doneo ogromne žrtve, ali i - materijalne gubitke.

Šta kažete? Ima li ovo veze sa onim što je zadesilo Srbiju? Mogućnosti za tako nešto svakako postoje, pitanje je samo - da li su upotrebljene.

Podsetnik - kako smo postali eksperimentalni kunići

Slučajnosti koje to nisu - interesantno je zaviriti u podatke koji su objavljeni u štampi 1999. godine, za vreme NATO bombardovanja - sve ukazuje na korišćenje ili testiranje opreme za modifikovanje meteoroloških uslova

***

Popodne 2. juna 1999. Prizren i okolinu iznenada zahvatila jaka oluja na neobičan i čudan način, jer je neposredno pred oluju nebo bilo bez oblačka a vreme sunčano, tiho i toplo.

Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje u Nišu je 14. maja obavestio stanovništvo da "svetlucanje iz pravca severa potiče od dejstava NATO avijacije koja - razbija oblake".

I iz drugih gradova su pristizale informacije o ovakvim pojavama. Slično se dogodila i tokom vijetnamskog rata, ali niko nije pripisao takvu pojavu "prirodnim uzrocima".

Naime, Amerikanci su oblake zasejavali srebrojodidom posebno u vreme pred početak i na kraju monsunskog perioda sa ciljem da se sezona kiša što više produži, da razorne poplave unište useve, izazovu glad i očaj stanovništva i ubiju im želju za borbom.

 Neposredno posle bombardovanja rafinerije, na Novi Sad i okolinu je palo preko 15 litara kiše po kvadratnom metru.

Posle uništavanja rezervoara pančevačke rafinerije punih sirove nafte i mazuta, na Pančevo, Kovin, Banatsko Novo Selo, Deliblatsku peščaru i mnoga okolna sela, sručila se crna kiša i bukvalno prizemljila čitav spektar toksičnih materija.

Primećeno je i da su neposredno posle bombardovanja hemijskih postrojenja, iznad tačno određenih teritorija, naprasno učestale padavine. Kiša je spirala otrove direktno u zemlju. Da nije pala kiša otrovi bi bili oduvani u druge države - bar njihov veći deo. Slučajnost?!

 Zanimljivo je da se nevreme praćeno strahotnim olujama i gradom, skoro dva meseca selilo iz jednog u drugi kraj zemlje i pogađalo tačno određene oblasti, mahom velika poljoprivredna područja koja proizvode glavni deo hrane za tadašnju SR Jugoslaviju!

 U noći između 19. i 20. maja 1999. sa 3 projektila pogođena je i uništena meteorološka stanica na Palićkom jezeru?!

To nije bila ni prva a ni poslednja meteorološka stanica koja je postala "legitimni cilj".

Bez adekvatne opreme za praćenje meteorološke situacije nema ni dokaza da se ne radi o usavršenom i eksperimentalno primenjenom oružju koje omogućava vođenje meteorološkog rata.

Piše Spomenka Milić