Jučerašnji sunčani dan je ponovo bio na gradskoj tržnici prepun ljudi. Na tezgama se prodaju dobrote proleća. Vrvež.. dobro raspoloženje je uglavnom na svim pijacama. Od pamtiveka je to mesto gde se ljudi okupljaju, (pogotovo penzioneri :) .. ili zbog potrebe ili tek da se prošetaju pre podne po mestu na kojem se uvek svašta nešto ništa ne događa :)...I pored svih savremnih medija i obaveštenosti na pijacama se ne retko čuje i ono što još nije stiglo od njih.  

Tu su i svakodnevni "poznati" ljudi koji ništa ne prodaju...oni "kupuju" milost prolaznika sa kartonskom kutijom ispred sebe...na kojoj se ponekada pročita: "gladan sam". Neki prođu a mnogi ostavljaju novčić, hranu...danas jedni sutra drugi, tako da ti ljudi osete da nisu sami u svom problemu i da se ih razume.

Svakodnevno su na tom frekvetnom mestu i turisti...okupljeni oko vodiča koji ih upoznaje sa znametim objektom...razgovaraju, slikaju i često ne obraćaju pažnju na prolaznike.

Jedna grupa japasnkih turista je tako juče dopodne saznala o znamenitosti koja na samoj tržnici.

Jedan turista iz grupe je posvetio pažnju jednom prosjaku sa kutijom a pored njega ležao pas sa posudicom vode.

Nije me iznenadila komunikacija sa rukama niti stavljen novčić u kutiju, bez obzira što nisam imala priliku da do juče vidim tu gestu od stranaca... Iznenadilo me je kada je iz svoje flašice sa vodom, dosuo vode u pseću posudicu.

Dobra duša iz zemlje izlazećeg sunca.