Čovek živi u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Drugačije ne ide, pa koliko god gruntali.

Parcijalno se ne može izbrisati prošlost...a da se izbriše cela?...šta bi značilo?...svako jutro..tabula rasa..uči govoriti, pisati :) ne ide to tako lako hahahha

Zašto se pamte samo neki događaji? Zašto se recimo ne pamti šta se je ručalo, skim se je srelo..razgovaralo.. davne 1964.31.10. Zašto se seća tog istog datuma po nekom drugom događaju i ostao značajan do današnjeg dana...a i ljudi i hrana, događaj dana je obeležio taj datum... svaki dan u životu je značajan? 

Sećanje na prošlost je potrebna, jer pored ostalog podseća na pogreške, da se ne ponavljaju sada i u budućnosti... da se na leđa ne dodaje još tereta za istu stvar :). Sećanje na lepo je nagrada. Čega je više?  lepoga je više, jer jačina otkucaja srca za lepo je snažnija... deluje lekovito... i na boleće događaje.

Istina je... sada ovoga momenta je prava stvarnost, ono što je prošlo ne može se vratiti, ni lepo :(  ni ružno :) a lepe misli, zerica nade za bolje sutra je itekako potrebna.

Jednoga dana neće biti ni sada ni sutra. ostaće samo prošlost iza svakoga, koja će relativno brzo za većinu biti izbrisana.

Iz praha i u prah.

Ova lepa pesma je iz prošlosti, podseća na neke minule dane koju ne želi izbrisati ni autor, ni onaj kome nešto znači.. Ovoga momenta se uživa u njoj.. Neki žele da je čuju i sutra.

(zadnja rečenica nema baš logike logike ali ajd :)