/Ch. Darwin/

Oprosti Darwine, ne napisah Darweine,

Još pijan od znanosti nisam,

U osmom desetljeću, /neko vrijeme

Ili dob valjda, mi ote

Trenutke, ne godine,

Tek shvatih, ah strahote/

Da Tvoje misli valja čitat s odstojanja,

Ko Jesenjinove:

„Kad se gleda sučelice

Ne vidi se lice

Kad uzavre more nemilice

Brodu nema opstojanja..“

Oprosti Darwine,

Ništa se živo ne rađa od živog,

Sve živo nastaje od sitnijeh tvari,

Praha, čestice il atoma istog!

- Moja mala spoznaja Tvoju misao ne kvari.

I nije sve u broju,

Oprosti Pitagora mudri,

Već broj je u svemu

- Jutro je – probudih se u znoju

Ne žalim za onima kojih nema

TUGUJEM ZA ONIMA KOJIH VIŠE NEMA:

Heraclitus, Titus Lucretius Karr, Epicurus[1]

- Tek poneka njihova mudra u meni drijema.