93. PAZI ŠTO MISLIŠ

 

        “Ti možeš što hoćeš, jer to Ja u tebi hoću”, objašnjavao je Divni Stranac jednoj duši kolebljivici, jednoj po navici krzmalici. “Ne pitaj se možeš li, znaj da možeš. I ne pitaj se kakvo je to što možeš i hoćeš, Ja znam kakvo je, pa ga  takvoga i hoću”.

        “Ali...” započinjala bi duša. “Nije li to pomalo opasno? Neće li se onda dogoditi da u samouvjerenju počinim neku pogrešku - učinim nešto naopako”?

        “Ako tako misliš...” prozbori Divni, odjednom i On obuzet oklijevanjem. “Ako tako zbilja misliš, onda bi moglo doći do pogreške... i trebalo bi se čuvati nepromišljenih poteza”.

        “Kako”?! povika uznemirena duša. “Maločas si rekao neka se ne pitam mogu li ono što hoću, jer si Ti u meni. A sada kažeš nešto suprotno – da treba promisliti, propitati se, biti oprezan...”

        “Zar ne vidiš što radiš Meni u sebi”? nasmiješi se Divni. “Uspjela si Me pokolebati, baš zato jer smo tako bliski. Hej, pripazi malo na svoje misli, draga”!

 

 

        Što – zar zbilja?!

 

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 8. (još neobjavljeno)