Šetali su svakodnevno. Ona, sa zavezanom kosom u rep, držeći za ruku, budućeg tatu.

Nekoliko dana u nazad, nije ih bilo.

Rano jutros, iz susednog bloka začulo se: uau uau uau :) posle deseteka minuta... tišina. Dobio je svoju prvu porciju cca 60 g. mleka.

Doći će i patronažna sestra, da pokaže kako ga kupati, kako paziti na pupak,kako da podrigne.. kako dojiti...pitati mamicu za zdravlje...savetovati joj...

Tu su i obe bake :) ćute dok patronažna govori, a kada ode, od saveta knjiga se može napisati :) 

I tako jedno vreme, a onda na kontrolu, na merenje.. koliko je napredovao, kada mu se povećati doza....Raznoraznih pitanja šta i kako sa majušnim bićem, da se nešto ne bi pogrešno uradilo. Po noći mamica spava na rate...trgne se osluškuje...diše li?...diše...gleda na sat, zaspi...čeka..

Bake, deke, tete, stričevi...kupili zipku..benkice, flašice, dekice kolica...koja čekaju, da putnik malo ojača i povezu ga na njegovo prvo putovanje u svet.

Taj mali čovečuljak im je od pre neki dan okrenuo život u drugu smer. Svojim dolaskom ih je usrećio....radosti će ih svojim prvim podrigivanjem, prvim zubićem, prvi put izgovoreni: mama, tata....polaskom u školu...prva devojka/momak...A onda jednoga dana, spakirati kofer i put svojega života.